| admin | Date: NEDELJA, 2013-03-17, 10:05 AM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Lična imena i prezimena se pišu velikim slovom (Stefan, Dora, Pavlišin, Janković, Ivanov). Ako
vlastito ime ima opšte značenje, onda se piše malim slovom, na primer,
Njutn (vlastito ime), ali njutn (merna jedinica). U stranim imenima,
član, predlog ili veznik se piše malim slovom, osim kada se nalazi na
početku imena (Da Vinčijev kod, Leonardo da Vinči).
Atributi i nadimci, se pišu velikim slovom ukoliko su deo imena ili se koriste kao ime:
Karlo Veliki, Ričard Lavljeg Srca, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Prvi,
Hajduk Veljko, Hadži Ruvim, Aleksandar Dima Sin, Plinije Mlađi. Atribut
koji nije deo imena, već je njegova svrha u rečenici opisivanje i bliže
određivanje imenice uz koju stoji, piše se malim slovom: Marković otac,
Crnković mlađi.
Imena životinja, građevina i stvari se pišu takođe velikim slovom: Brundo (medved), Hektor (pas), Jablan
(bik), Labud (brod), Savski most, Vakufski neboder, Omladinska pruga
itd. Ako ovi nazivi nisu vlastita imena, onda se pišu malim slovom:
dunavski most (bilo koji most na reci Dunav). Isto se dešava i sa
nazivima životinja koja se daju po nekoj fizičkoj osobini iste, a nisu
vlastita imena životinja: vranac, sivonja, šarulja, blekna, itd.
Imena nebeskih tela i sazvežđa pišu se velikim početnim slovom prve reči: Mesec, Zemlja, Mlečni put,
Veliki medved, Halejeva kometa, itd. Ukoliko se imenice zemlja, sunce i
mesec koriste kao zajedničke imenice, pišu se malim slovom: Ceo dan smo
šetali po suncu.
Naslovi knjiga,časopisa, novina, članaka itd. pišu se velikim početnim slovom prve reči i deo naslova koji
označava vlastito ime: Gorski vijenac, Na Drini ćuprija, Društvo u
Zolinoj Nani, Naš jezik i mi, itd.
Imena praznika pišu se velikim početnim slovom prve reči: Bajram, Uskrs, Nova godina,
Prvi maj, itd. Ako je drugi deo višesložnog imena praznika i sam
vlastito ime, onda se piše velikim slovom: Dan Republike (odnosi se na
SFRJ), Sveti Sava (praznik).
Božanstva i sveci - Imena božanstava pišu se velikim slovom: Zeus, Hera, Svevišnji, Jehova,
Gospod. Kada ime božanstva predstavlja višečlani naziv, onda se piše
samo prvo slovo veliko (Sveta trojica, Duh sveti), osim u slučajima kada
se radi o vlastitom imenu (sveta devica Marija, prepodobni mučenik
Teodosije, itd.). Kod pluralnih imena božanstava u grčkoj mitologiji,
imena se pišu velikim slovom iako su zajedničke imenice, jer obično
predstavljaju određen i konačan broj ličnosti (Gorgone, Ernije,
Eumenide, Mojre), pa se stoga smatraju ličnim imenima. Ima imenica ovog
tipa koje se takođe koriste i u prenesenom značenju i tada se pišu malim
slovom. Imenice bog, boginja, božica, kad se upotrebe kao zajedničke
imenice, pišu se malim slovom: bog Zevs, boginja Atina. Imenice Bog i
Alah se pišu velikim slovom kada se njima personifikuje božanstvo ili se
označava ime nekog lica: Reče Bogu Mihail arhangel... Kada se koriste u
opštem značenju, uvek se pišu malim slovom: bog, alah. Imenica sveti
kao i skraćenica iste (sv.) se piše malim slovom ako se odnosi na samog
sveca kao čoveka. Ako se odnosi na praznik, crkvu ili geografsko ime,
onda se piše velikim slovom.
Crkve, verske organizacije i hramovi - Imena crkava i verskih organizacija, ako se radi o zvaničnim
nazivima, pišu se velikim početnim slovom prve reči: Srpska pravoslavna
crkva, Katolička crkva. Nezvanični nazivi verskih organizacija se pak,
pišu malim slovom: protestantska crkva. Nazivi hramova i crkava pišu se
malim slovom: crkva svetog Marka, katedrala u Milanu. Međutim, ako se
radi o samom imenu crkava i hramova, onda se piše velikim početnim
slovom: Sveti Naum, Đurđevi stupovi.
Sportski, društveni i kulturni događaji - Nazivi skupova, kongresa, sajmova, izložbi, sportskih i
kulturnih događaja takođe se pišu velikim početnim slovom prve reči:
Sajam mode, Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije,
Olimpijske igre, Oktobarski salon, itd.
Imenice koje dolaze iza rednog broja pišu se malim slovom, jer redni broj
zamenjuje prvu reč: 1. bataljon/Prvi bataljon, 7. kongres Udruženja
ortodonta Srbije (Sedmi kongres Udruženja ortodonata Srbije).
Istorijski događaji - Imena ratova, primirja, sporazuma, ustanaka, revolucija pišu se
velikim početnim slovom prve reči: Oktobarska revolucija, Stogodišnji
rat, Španski građanski rat, Seljačka buna, Ilindenski ustanak, Pariska
komuna, Sporazum u Rambujeu, Minhenski sporazum, Novosadski dogovor,
itd. Ukoliko naziv istorijskog događaja ima opisni karakter, onda se
piše malim slovom: ustanak 13. jula. Nazivi ratova i drugih istorijskih
događaja koji imaju simboličko ime i koji se sastoje od prideva i
imenice, uvek se pišu velikim početnim slovom prve reči: Kosovski boj,
Cerska bitka, Sremski front, Sarajevski atentat, Nirnberško suđenje.
Trgovi, gradska naselja i ostali javni prostori - Imena ulica, trgova, gradskih
naselja, parkova, građevina, spomenika, pišu se uvek velikim početnim
slovom prve reči: Bosanska ulica, Savski venac, Studentski park, Ulica
socijalističke revolucije.
Ulica - Kada se reč ulica u množini ili u jednini množinskog značenja nađe ispred posebnih
imena treba je pisati malim slovom, a velikim slovom početak posebnog
imena: Bez struje su ostale ulice Čika Ljubina, Vasina i Studentski trg.
Kada je reč ulica već upisana, normalno je velikim slovom upisati kraće
ime ulice, npr.: Knez Mihailova, Kneza Miloša, Internacionalnih
brigada. Budući da reč ulica u ovim primerima nije neodvojivi deo imena,
nije jezički pogrešno ako se ona shvati kao najavna opšta reč i piše
malim slovom, a velikim slovom početak karakterističkog imena: ulica
Bosanska (bolje Bosanska ulica). Reč ulica treba pisati malim slovom i
kad se (kao termin) nađe ispred imeničkog ili pridevsko-imeničkog
naziva: ulica Velike spomenica, ulica Mirijevski venac, ulica Ilica,
itd. Nazivi u kojima nema reči ulica ispisuju se uvek kao puni nazivi,
velikim početnim slovom. Puni naziv, velikim početnim slovom, treba
ispisivati i kad je reč ulica neodvojivi deo imena: Ulica brodarica,
Ulica breza i sl.
Ustanove - Nazivi ustanova, preduzeća, organizacija, političkih tela i udruženja pišu se velikim
slovom na početku prve reči: Gradski sekretarijat za saobraćaj, Srpska
demokratska stranka. Nezvanični nazivi ustanova koji se sastoje od
prideva imena mesta u kom se nalazi i vrste ustanove takođe se mogu
pisati velikim početnim slovom prve reči: Beogradski univerzitet,
Berlinska opera. Kada se umesto zvaničnog i punog naziva neke ustanove
koristi samo jedna imenica koja je sastavni deo naziva iste, ta imenica
se piše velikim slovom, jer se odnosi na jednu jedinu, određenu ustanovu
(Matica i njen Pravopis...). Ako se govori uopšteno o više ustanova
istog tipa, onda se piše malim slovom. Takođe će se pisati malim slovom
ako je ta imenica određena nekom zamenicom ili pridevom: naše udruženje,
ovaj savet, gorepomenuta akademija. Ako naziv ustanove čini deo neke
veće i složenije organizacije, oba naziva će se pisati velikim slovom
prve reči (Izvršni odbor Udruženja novinara Srbije). Transkribovani
nazivi ustanova će se pisati samo velikim početnim slovom prve reči:
Stejt department, Forin. U slučaju da nismo sigurni da li je druga reč
vlastito ime ili nije, uvek je bolje pisati je velikim slovom.
Narodi, etnici, rase, države, gradovi, sela i dr. naseljena mesta - Imena naroda, etnika (imena stanovnika) država,
zemalja, pokrajina, gradova i dr. naseljenih mesta pišu se velikim
slovom: Srbi, Bosanci, Nemci, Valjevci, Istrani, Tršićani, Španija,
Engleska, Sarajevo, Madrid.
Naziv rase se piše malim slovom: crnci, belci, crvenokožci. Ako rasna pripadnost označava
ujedno i etničku pripadnost, onda se piše velikim slovom: američki
Crnci. Ukoliko je etnik postao zajednička imenica, onda se piše malim
slovom: francuz (alatka), turopoljac (vrsta svinja), švaba (insekt).
Višečlana imena država - Neprava i izražajnim običajem stvorena imena treba pisati velikim
slovom samo prve reči: Mletačka republika, Sveto rimsko carstvo,
Dubrovačka republika, Osmanlijsko carstvo, Istočno rimsko carstvo,
Vizantijsko carstvo, Rimska republika, Zemlja izlazećeg sunca, Zemlja
hiljadu jezera, itd. Službena i pravna imena današnjih i ranijih država
pišu se velikim slovom svake reči: Sjedinjene Američke Države, Savez
Sovjetskih Socijalističkih Republika, Savezna Republika Jugoslavija.
Nazivi administrativnih jedinica - Nazivi administrativnih jedinica se pišu
malim slovom: valjevski okrug, primorsko-krajiška oblast. Ako se ti isti
nazivi koriste kao imena administrativnih ustanova, onda se prva reč
piše velikim slovom: Kolubarski okrug se sastoji od više opština. Ali: U
kolubarskom okrugu dobro uspeva paradjz. Višesložna imena naseljenih
mesta, zemalja, država i kontinenata. Ako se ime sela, grada, zemlje,
države ili kontinenta sastoji iz više reči, svaka reč se piše velikim
slovom, osim veznika i predloga: Novi Sad, Banja Luka, Autonomna
Pokrajina Vojvodina, Savezna Republika Srbija, Severna Amerika, Južna
Amerika, Bosna i Hercegovina.
Geografska imena - Imena geografskih pojmova pišu se velikim početnim slovom prve reči,
ukoliko je druga reč zajednička imenica. Ukoliko se radi o vlastitom
imenu, i druga reč se piše velkim slovom: Jadransko more, Balkansko
poluostrvo, Velika Morava, Beli Drim. Transkribovana geografska imena
pišu se velikim slovom obeju reči: Sijera Nevada, Rio Grande. Prevedena
strana geografska imena pišu se velikim početnim slovom samo prve reči:
Ognjena zemlja, Žuta reka, Aralsko jezero.
Titule, kad se nađu ispred vlastitih imena, obično se pišu malim slovom: car Dušan, knez Lazar,
predsednik Buš, premijer Bler, don Pepe, hadži Toma, ban Kulin, Kulin
ban, osim kada čine deo imena: Don Kihot, Hadži Ruvim, Don Huan.
Pridevi - Prisvojni pridevi na -ov, -ev i -in izvedeni od vlastitih imena,
prezimena i nadimaka pišu se velikim slovom. Međutim, pridevi na -ski i
-čki se pišu malim slovom. Pridevi izvedeni od imena praznika pišu se
malim slovom: božićni, svetosavski, ćurđevdanski, prvomajski, itd.
Školski predmeti - Imena školskih predmeta se pišu malim slovom, osim ako se ne navodi
zvaničan naziv predmeta: Juče sam polagao istoriju jezika; Ima keca iz
biologije i hemije; Engleski mu je oduvek dobro išao, itd. Ali: U petak
sam prijavio ispit iz predmeta Opšta lingvistika.
Strane sveta se pišu velikim početnim slovom ukoliko se koriste da označe narode
koji tamo žive: Američki građanski rat je bio rat između Severa i Juga.
Ukoliko reči sever, jug, istok, zapad predstavljaju čisto geografske
pojmove, onda se pišu malim slovom. Sintagme Bliski/Srednji/Daleki istok
i Divlji zapad pišu se velikim početnim slovom samo u prvoj reči.
Nazivi perioda, pokreta, pravaca i stilova - Nazivi istorijskih perioda, kulturnih, duhovnih i
društveno-političkih pokreta i umetničkih pravaca i stilova pišu se
malim slovom: hrišćanstvo, reformacija, protivreformacija, feminizam,
pacifizam, srednji vek, kameno doba, novo doba, rokoko, renesansa,
poentilizam, fovizam, realizam, modernizam.
Prva reč u rečenici
Prva reč u rečenici se piše velikim slovom, takođe se prvim slovom pišu prve reči stihova
Veliko početno slovo se piše i iza dve tačke, kao deo upravnog govora
Ako je upravni govor prekinut, nastavak se piše malim slovom
Pri pisanju pisama, nakon uvodnog pozdrava, obično se stavlja ili zarez ili
uzvičnik. U oba slučaja, ako se pismo nastavlja u sledećem redu,
rečenica počinje velikim slovom prve reči. Ukoliko, pak, nastavak sledi u
istom redu, onda, ako uvodnom pozdravu sledi zarez, nastavak se piše
malim slovom prve reči. Ako se pak, radi o uzvičniku, onda se piše
veliko slovo.
Reči koje izražavaju poštovanje - Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se
piše, ali nije pogrešno ni vi, vaš, ili Ti, Tvoj. U izrazima Vaša
svetosti, Vaša ekselencijo Vaš ide velikim slovom, a titula malim.
|
| |
| |
