| admin | Date: NEDELJA, 2013-03-17, 10:06 AM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Sastavljeno se pišu:
a) Složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na
primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša,
bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;
b) Nazivi stanovnika naselja i ako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se
odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema
Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
v) Prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta i ako se naziv mesta sastoji od dve
akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac),
južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva
Palanka)
g) Rečca ne uz imenice, prideve i priloge s kojima srasta u složenice:
- neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;
- nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;
- nerado, nevoljno, nezdravo, nespretno, nezainteresovano, nekorektno, neorganizovano;
d) Imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na
primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom
označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno,
npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;
đ) Rečca naj - u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.
e) Složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od
sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po
padežima. Tako se pišu:
a) Višečlani nazivi mesta mogu se pisati s crticom, s tim što se prednost daje odvojenom pisanju,
na primer može: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom),
Ivanić-Grad; ali bolje je Herceg Novi, Ivanić Grad.
b) Dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na
primer: baš-čaršija (i baščaršija), radio-aparat, rak-rana,
general-major, general-potpukovnik;
Rastavljeno se pišu:
a) Rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne
dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam,
nemoj, nisam;
b) Rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim
rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?
v) Odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom,
na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za
kojim;
Skraćenice
U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:
I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju
potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće
se upotrebljavaju sledeće:
a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
br. (broj), tzv. (tako zvani), ž.r. (ženski rod), i sl. (i slično), tj. (to
jest), v.d. (vršilac dužnosti), str. (strana), o.g. (ove godine), uč.
(učenik)
b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
km (kilometar), m (metar), cm (centimetar), hl (hektolitar), l (litar), t
(tona), kg (kilograd), g (gram), mg (miligram), dcl (decilitar), JPY
(japanski jen), USD (američki dolar), EUR (evro), GBP (britanska funta),
SIT (slovenački tolar)
*Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.
c) Bez tačke se pišu i sledeće skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).
II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:
a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf
b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.
c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena. Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.
|
| |
| |
