FORUM
SREDA, 2016-12-07
Vrelo.ucoz.com - Babusnicki INTERNET portal
[ New messages · Members · Forum rules · Search · RSS ]
Page 1 of 11
FORUM » ZANIMLJIVI TEKSTOVI- DISKUSIJE- discussions, interesting articles » interesantni- zanimljivi tekstovi » Pravopis:Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči i skraćenice
Pravopis:Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči i skraćenice
adminDate: NEDELJA, 2013-03-17, 10:06 AM | Message # 1
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
Sastavljeno se pišu:

a) Složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na
primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša,
bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) Nazivi stanovnika naselja i ako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se
odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema
Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

v) Prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta i ako se naziv mesta sastoji od dve
akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac),
južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva
Palanka)

g) Rečca ne uz imenice, prideve i priloge s kojima srasta u složenice:
- neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;
- nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;
- nerado, nevoljno, nezdravo, nespretno, nezainteresovano, nekorektno, neorganizovano;

d) Imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na
primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom
označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno,
npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;

đ) Rečca naj - u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

e) Složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od
sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po
padežima. Tako se pišu:

a) Višečlani nazivi mesta mogu se pisati s crticom, s tim što se prednost daje odvojenom pisanju,
na primer može: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom),
Ivanić-Grad; ali bolje je Herceg Novi, Ivanić Grad.

b) Dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na
primer: baš-čaršija (i baščaršija), radio-aparat, rak-rana,
general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) Rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne
dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam,
nemoj, nisam;

b) Rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim
rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?

v) Odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom,
na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za
kojim;

Skraćenice

U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju
potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće
se upotrebljavaju sledeće:

a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:

br. (broj), tzv. (tako zvani), ž.r. (ženski rod), i sl. (i slično), tj. (to
jest), v.d. (vršilac dužnosti), str. (strana), o.g. (ove godine), uč.
(učenik)

b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:

km (kilometar), m (metar), cm (centimetar), hl (hektolitar), l (litar), t
(tona), kg (kilograd), g (gram), mg (miligram), dcl (decilitar), JPY
(japanski jen), USD (američki dolar), EUR (evro), GBP (britanska funta),
SIT (slovenački tolar)

*Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.

c) Bez tačke se pišu i sledeće skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).

II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:

a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:

VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf

b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.

c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena. Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.
 
FORUM » ZANIMLJIVI TEKSTOVI- DISKUSIJE- discussions, interesting articles » interesantni- zanimljivi tekstovi » Pravopis:Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči i skraćenice
Page 1 of 11
Search:

vrelo.ucoz.com
Create a free website with uCoz