FORUM
PONEDELJAK, 2016-12-05
Vrelo.ucoz.com - Babusnicki INTERNET portal
[ New messages · Members · Forum rules · Search · RSS ]
Page 1 of 11
FORUM » ZANIMLJIVI TEKSTOVI- DISKUSIJE- discussions, interesting articles » interesantni- zanimljivi tekstovi » Pravopis, pročitati, vredi
Pravopis, pročitati, vredi
adminDate: NEDELJA, 2013-03-17, 10:08 AM | Message # 1
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
AZBUKA

Moderna srpska azbuka ima 30 ćiriličnih slova i svako od njih predstavlja odgovarajući glas. Sastavio
ju je Vuk Stefanović Karadžić 1818. godine mada je kao zvanično pismo u
Srbiji priznata tek 1868. On je iz ruske građanske azbuke, koja je u to
vreme upotrebljavana i kod Srba, izostavio sva nepotrebna slova: i, ю, й, ъ, ь, щ, я i dr., a u svoju reformisanu azbuku uneo šest novih slova: ћ, ђ, љ, њ, ј i џ. Slovo ћ Vuk je uneo iz stare ćirilice ђ mu je načinio Lukijan Mušicki prema ћ; љ je spojeno slovo od л i ь, њ je takođe spojeno slovo od н i ь; ј je uzeo iz latinice, a џ iz rumunske ćirilice.

А а
Б б
В в
Г г
Д д
Ђ ђ
Е е
Ж ж
З з
И и
Ј ј
К к
Л л
Љ љ
М м
Н н
Њ њ
О о
П п
Р р
С с
Т т
Ћ ћ
У у
Ф ф
Х х
Ц ц
Ч ч
Џ џ
Ш ш


VELIKA I MALA SLOVA

Velikim početnim slovima se pišu vlastita imena, i to:

a) lična imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Ana, Jovana, Petrović, Suvajdžić, Jovanović;

b) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i
postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan
Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;

v) imena božanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;

g) imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;

d) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Mađar, Grk;

đ) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata:
Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin,
Australijanac;

e) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars, Venera;

ž) imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima
osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Horveška, Mačva,
Dalmacija, Lika, Beograd, Tršić, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na
Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;

z) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik, Morava,
Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako
se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve
reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim.

i) imena ulica i trgova: Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska
ulica; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a
ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica
Petra Petrovića Njegoša;

j) imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;

k) nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola
"Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko
pevačko društvo, Sportsko društvo "Partizan", Medicinski fakultet u
Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;

l) nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Svet kompjutera;

lj) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Velikim početnim slovom se piše:

a) prva reč u rečenici:
Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su puste.;

b) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al" govori Musa Arbanasa:
"Priđi, Marko, ne zameći kavge,
il" odjaši da pijemo vino...";

v) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to
bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako...
ili
Draga Ljiljo!
Molim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam...

Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše:
Dragi nastavniče, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se držali Vaših preporuka...

Malim slovom se piše:

a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja; na primer:
"Hoće li svi", pitao je direktor na zboru učenika, "pomoći u uređenju okoline škole?";

b) nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
"Hoćemo!" - odgovorili su svi prisutni učenici.
"Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka" - povikaše neki učenici.;

v) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški,
-čki, npr.: novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički,
američki, kragujevački;

g) zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi,
firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi "J.J. Zmaj",
Obaveštavamo vas da je...

SASTAVLjENO I RASTAVLjENO
PISANjE REČI

Sastavljeno se pišu:


a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne
menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod,
pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane
reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad),
Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

v) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve
akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac),
južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva
Palanka);

g) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer:
- neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;
- nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

d) imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12
sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali.
Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova,
piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle
doručka.;

đ) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh,
namesto, ukraj, uoči, podno;

e) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan
pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put,
general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne
dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam,
nemoj, nisam;

b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

v) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ
li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi
pomogla? Da li imaš novca?

INTERPUNKCIJA

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.

Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka se stavlja na kraju obaveštajne - potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim
situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa
slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije
pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.

Zarezom se odvajaju:

a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša,
Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i
bezalkoholnih pića, i društvenih igara.;

b) nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.;

v) paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali
zanimljiv. Pokloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u
planini.

g) rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.;

d) rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na
primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi.
Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;

đ) reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle,
tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.;

e) vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se
odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo,
bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca,
prevedena su na mnoge jezike.;

ž) uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!;

z) umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.;

i) između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.

Tačka i zarez se upotrebljavaju:

a) između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim
rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o
školi; nismo pominjali nedavnu svađu.;

b) između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću,
kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje;
društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.

Dve tačke se se stavljaju:

a) iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se
nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i
luka.;

b) ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: "Novac za ekskurziju je obezbeđen".

Navodnicima se obeležavaju:

a) tuđe reči kad se doslovno navode. Na primer: Ulazeći svi zagrajaše "Srećan ti rođendan!";

b) reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu ne želi da se da
suprotno značenje. Znam, ti si "vrednica". Doneo je tvoj "veliki
projatelj".

Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju
u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si?
Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar! Kada se pitanje izgovara
povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On
položio?! Ne daš?!

Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na
primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju.
Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po
padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 - 1918) vladale su
nestašice hrane, odeće i lekova.

Crta se piše:

a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štamšanim tekstovima, a
drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se
rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
- Ko je to bio? - Upita majka.
- Moj drug.
- Zašto ga nisi pozvao unutra?
- Žurio je - promrmlja Miloš.;

b) kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na
primer: Pođem ja, kad - nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam - ne
vredi, zbunila sam se.
 
FORUM » ZANIMLJIVI TEKSTOVI- DISKUSIJE- discussions, interesting articles » interesantni- zanimljivi tekstovi » Pravopis, pročitati, vredi
Page 1 of 11
Search:

vrelo.ucoz.com
Create a free website with uCoz