Iako se neki parovi hvale da se nikada ne svađaju, gotovo svako ko je iskusio dugotrajniju ljubavnu vezu reći će da takvi lažu ili u njihovoj vezi nešto debelo ne funkcioniše. Nemoguće je s nekim svakodnevno provoditi puno vremena ili živeti, a izbeći neslaganja i razmimoilaženja u mišljenju. Filozofija 'stavljanja pod tepih' i nadanja da će se do sutra sve rešiti samo od sebe, vodi isključivo povećanju problema. Osećaji su energija i međusobno su povezani. Nema načina da u sebi suzbijemo ljutnju i ostanemo veseli, srećni i zadovoljni, jer suzbijanjem ljutnje (koja nam nije draga) suzbijamo i osećaje sreće i zadovoljstva (koji su nam dragi). Sve u svemu, svađa je za ljubavnu vezu korisna i neizbežna, ali samo ako je konstruktivna, odnosno ako se vodi isključivo oko konkretnog problema i ako pridonosi njegovom rešavanju. Ovo u stvari znači da zdravu od nezdrave veze ne razlikuje postojanje ili nepostojanje sukoba, nego način na koji se sukobi odvijaju i koliko su sukobi česti.
Kad se dogodi problem, pokušajte ga izraziti što je moguće jasnije i konkretnije i zadržite se samo na tom problemu: u konstruktivnu svađu ne spada uopšteno nabrajanje partnerovih mana i grešaka iz prošlosti, kao ni razgovori o opštim problemima - probleme treba rešavati konkretno i pojedinačno.
Rečnik i govor tela u svađi važniji su nego što mislite: Saslušajte partnera, ne upadajte jedno drugom u reč, ne upirite prstom i pazite da se svađa ne pretvori u redjanje uvreda i omalovažavanje. Razmena argumenata najbolji je način da dođete do rešenja. Koliko god se tešili da je nešto izgovoreno u afektu, partnerske uvrede ostaju duboko urezane u sećanje i vezu mogu pokvariti lakše i brže nego što smo spremni da priznamo.
Svaka veza traži kompromise. U vezi ostajemo jer želimo, a ne jer moramo, dakle želimo se u njoj dobro osećamo, pa samim tim oboje imamo iste temeljne ciljeve i interese. Problem je što se ponekad razlikujemo u željama i razmišljanjima o tome šta je dobro i ugodno i za nas same i za vezu, ali to nikako nije partnerov 'ciljani i smišljeni napad na nas'. U traženju rešenja moraju učestvovati oba partnera, u suprotnom je to nametanje volje jedne strane. Osobe koje prečesto misle na sebe i svoje potrebe i koje ne znaju načiniti kompromis ne ostaju dugo u vezama ili su njihove veze nezdrave (jedna strana popušta i postaje žrtva druge strane).
Ne budite sitničavi - razlikujte bitno od nebitnog, uzrok i posledicu: svađe, rasprave i diskusije ipak služe samo za važne stvari, a ne za svaku sitnicu. Ljudi znaju da kažu da su se rastali zbog načina istiskivanja paste za zube, ali to nema veze s istinom. Uočite li da vas kod partnera nervira gomila sitnica, to je samo spoljna manifestacija i posledica nečeg većeg, dubljeg i ozbiljnijeg, pa pre rasprave o sitnicama treba otkriti šta je stvarni problem.
Svađa mora imati 'radno vrijeme' i ne sme biti redovna pojava: moramo znati kad je svađa počela i kad i kako je završila. O seksu pomirenja isprele su se legende, napisale knjige i snimili brojni filmovi, i to ne bez razloga. OK, svađa ne mora uvek završiti nezaboravnim seksom, ali ako nakon svađe niste u stanju smiriti se i preći na druge teme, moguće je da problemi ostaju i gomilaju se uprkos trudu i volji obe strane. U tom je slučaju vreme da razmislite želite li zaista ostati zajedno. Ako je odgovor potvrdan, najbolje je potražiti stručnu pomoć, jer kvalitetni stručnjaci imaju znanje i iskustvo, nisu emotivno uključeni u problem i nisu ni na čijoj strani.
