Dogodilo se na današnji dan - 9. oktobar - 9 October 2010 - Vrelo.ucoz.com - zabavni portal opstine Babusnice
SUBOTA, 2016-12-03
Vrelo.ucoz.com - Babusnicki INTERNET portal
Site menu
Section categories
horoskop za danasnji dan [72]
Dnevni horoskop. Vodič kroz zvezde. ... Vodič kroz zvezde. Dnevni horoskop | Nedeljni horoskop | Numerologija | Tumačenje snova
estrada, najnovije vesti sa estrade, dešavanja, zvezde, vip, show business, šoubiznis, muzika, film [142]
sport [44]
na danasnji dan [93]
Zanimljive vesti - Dnevne zanimljivosti iz sveta, smešna dešavanja, smešne, čudne, neobične, zanimlj [94]
vesti dana - posebno izdvajamo [61]
Najnovije vesti iz Srbije i sveta, zabava, zvezde, sport, ekonomija, automobili, zdravlje, poslovni adresar
politika [16]
Glas naroda opstina Babusnica [5]
Iskazite svoj stav
predizborni spotovi [8]
вреле секси ,провокативне, забавне, слике-hot sexy, provocative, fun, pictures [23]
VI PISETE, MI OBJAVLJUJEMO-Вы говорите, что мы заявляем,You say we declare [7]
Вы говорите, что мы заявляем,You say we declare
NAUCI ME - KAKOPEDIJA- URADI SAM [1]
SVI ODGOVORI NA LAKA I TESKA PITANJA
Tag Board
 
200
Our poll
Vi ste ?
UKUPNO GLASALO: 29
Statistics

Ukupno online: 2
Gost: 2
Clanovi: 0
Home » 2010 » Oktobar » 9 » Dogodilo se na današnji dan - 9. oktobar
6:41 AM
Dogodilo se na današnji dan - 9. oktobar

Dogodilo se na današnji dan - 9. oktobar

1547. - Rođen je slavni španski književnik Migel de Servantes. Bio je najpre pomorac i sekretar rimskog kardinala Akvivija, a potom i vojnik. Njegov književni rad veoma je bogat i raznovrstan. Prva dela, roman "Galatea" i nekoliko pesama i pozorišnih komada, doživela su osrednji uspeh, da bi kasnije objavio svoje najbolje delo, "Don Kihot", roman koji najvernije oslikava njegovu umetničku genijalnost u opisivanju, pripovedanju, dijalogu i nenadmašnom, duboko ljudskom humoru. Posle "Don Kihota", najbolja dela su mu: "Uzorne pripovetke", "Blaženi raspusnik", "Pedro de Urdemalos"...

1854. - Rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, čije je najveće otkriće, samoindukcioni kalemovi ("Pupinovi kalemovi"), omogućilo prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Iz rodnog Idvora u Banatu je 1874, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je kasnije bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka bio je električni rezonator, pomoću kojeg provodnik omogućava istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama. Otkrio je i sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore i napisao univerziteski udžbenik termodinamike. Za naučni rad dobio je 1920. Edisonovu medalju, a za autobiografsku knjigu "Immigrant to Inventor", kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka do naučenjaka", Pulicerovu nagradu 1924. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta.

1857. - Rođen je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski pisac s veoma živim osećanjem za scenu. Dela: drame "Dubrovačka trilogija", "Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića", "Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".

1892. - Rođen je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961, član Srpske akademije nauka i umetnosti, briljantan stilista. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u Gracu 1924. godine delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine". U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran, a između dva svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao pesme ("Nemiri", "Lirika"). Pripovedač snažne imaginacije i izuzetan poznavalac Bosne, njenih ljudi i suštine dominantnih religija, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i brušenim stilom, prefinjenim psihološkim analizama, dubokim poniranjem u probleme egzistencije i umećem da magijom reči dočara ljudsku i društvenu panoramu minulih vekova. Koristeći narodna predanja, legende, istorijsku faktografiju, bogatstvo mašte i osećanja sveta, podigao je monumentalnu književnu građevinu. Dela: romani "Na Drini ćuprija", "Travnička hornika", "Gospođica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuća na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Ex ponto", "Eseji, kritike, članci I i II", "Sveske".

1915. - Nemačke i austrougarske trupe su, posle ogorčenog otpora brojčano slabije srpske vojske, uz to neuporedivo slabije opremljene, posebno artiljerijom, okupirale Beograd u Prvom svetskom ratu.

1934. - Ubijen je jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, "kralj Ujedinitelj", prva žrtva fašizma, kojem je - u planovima za razbijanje Jugoslavije - smetala njegova jaka ličnost. Atentat u Marseju, u kojem je ubijen i šef francuske diplomatije Žan Luj Bartu, organizovale su hrvatske ustaše i italijanski fašisti, a pasoš nađen kod ubice izdat je u Zagrebu na ime Petra Kelemana. Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir, govorio je tečno francuski i ruski. Postao je prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. Srbijom je kao regent vladao u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921.

1940. - Nacisti su bombardovali katedralu sv. Pavla u Londonu. Ova katedrala iz 17. veka više puta je pretrpela značajna oštećenja.

1946. - Prodato je prvo električno ćebe. Cena mu je bila 39.50 $.

1965. - Singl Bitlsa "Yesterday" dolazi na prvo mesto top-lista i tu se zadržava naredne četiri nedelje.

1974. - Umro je nemački biznismen Oskar Šindler, zaslužan za spasavanje preko 1.200 Jevreja od holokausta. Iako član nacističke partije, rukovodio je fabrikom emajla u Krakovu za vreme nemačke okupacije Poljske u kojoj je zapošljavao Jevreje koji su živeli u getu. Kada je geto likvidiran, on je ubedio naciste da dozvole da se njegovi radnici prebace u obližnji radni kamp Plaszow, spasavajući ih tako deportacije u logore smrti. Godine 1944. svi Jevreji u Plaszow-u poslati su u Aušvic, ali je Šindler uz veliki rizik po sebe, podmitio zvaničnike da poštede njegove radnike i da premesti fabriku na neku bezbedniju lokaciju u okupiranoj Čehoslovačkoj. Do kraja rata, on je ostao bez novca, ali je spasao 1.200 ljudi. Godine 1962. proglašen je pravednim hrišćaninom od strane Yad Vashem-a, izraelske agencije za spomen na holokaust. Prema želji, sahranjen je u Izraelu, na katoličkom groblju na planini Zion.

2000. - Evropska unija ukinula je sankcije na vazdušni saobraćaj JAT-u, Savet bezbednosti OUN ukinuo je sankcije prema SRJ, a američka administracija odobrila je JAT-u letenje u Severnu Ameriku.

Category: na danasnji dan | Views: 182 | Added by: admin | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Only registered users can add comments.
[ Sign Up | Log In ]
Log In
E-mail:
Password:
Search
Calendar
«  Oktobar 2010  »
NEPOUTSRCEPESU
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31
Entries archive
Site friends
  • uCoz Community
  • uCoz Manual
  • Video Tutorials
  • Official Template Store
  • Best uCoz Websites
  • vrelo.ucoz.com
    Create a free website with uCoz