Prolecne carolije

Svaki početak dana sa prvim zracima Sunca oglasava rodjenje nečeg novog. Pupoljci tog budućeg cveća sada su u tvojim očima. Jutro ti miluje kosu a tvoja mladost skače jos sa prvim skokom iz kreveta. Otvaraš prozor i smeješ se danu što je pred tobom  na tvom levom obrazu osećaš toplotu poljupca prvih zraka Sunca. 

Milina ti ispunjava dušu i čini ti se da želis da zagrliš ceo svet. Tiha muzika smiruje ti ruke i dok se spremaš i slikaš svoj lik u ogledalu. Bezbrižna igra jaganjaca i lakoća njihovih pokreta sada su u tvojim nogama. Nemir trepti u vazduhu i malo si u dilemi sta da obueš, ali na kraju pristaješ na ritam koji te nosi i sve je u tom tonu. Vreme je kada sve znaš  i zeliš i za svaku bravicu imaš zlatan ključić. Cveće te pozdravlja svojim mirisom, čujes dozivanje poljskog cveća i hitaš voljenom u zagrljaj. 

Tvoj brod je u talasima ljubavi. I najleši san je ništa u odnosu na ono sto ti se dešava. Želim da se otisnem na pučinu sa tobom. Već vidim sebe okovanog na staroj galiji kako veslam ali nije mi teško jer an pramcu si ti srećan sam i čujem pesmu: NEMOJ DA SKRIVAŠ  LICE MALO PUSTI GA NEKA SJA NIKOME NIJE DO NAS STALO SAMI SMO TI I JA.