Vrelo.ucoz.com - zabavni portal opstine Babusnice

DANAS JE DAN DRZAVNOSTI SRBIJE 15.2.2019

admin — Fri, 15 Feb 2019 17:28:59 GMT

Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.

(Илустрација)

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донет 1835. године

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Na današnji dan, 8. mart

admin — Wed, 08 Mar 2017 18:27:42 GMT

1500 - Portugalski moreplovac Pedro Alvarez Kabral krenuo je iz Lisabona na put u Indiju. Promenivši dotad poznatu rutu, udaljio se od afričke obale u pravcu zapada, prema Južnoj Americi i tako otkrio današnji Brazil, proglasivši ga portugalskom kolonijom. Iste godine brazilsku obalu otkrio je Španjolac Visente Pinzon.

1846 - U Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko.

1879 - Rođen je srpski slikar i vajar Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorevića.

1879 - Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han, koji je s Fricom Štrasmanom 1939. otkrio cepanje jezgra atoma urana pomoću neutrona, čime je otvorio eru nuklearnih reaktora. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1944.

1889 - Umro je švedski brodski inženjer i pronalazač Džon Erikson, izumitelj prvog uspešnog brodskog vijka.

1910 - U Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin. Na ovoj konferenciji je ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914.

1917 - Nemirima i štrajkovima u Petrogradu, počela je "Februarska revolucija" u Rusiji.

1921 - Francuske trupe su ušle u Diseldorf i druge gradove u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, što je bila obavezna prema Versajskom mirovnom ugovoru potpisanom posle Prvog svetskog rata.

1922 - U Zagrebu je izvršena smrtna kazna vešanjem nad Alijom Alijagićem, koji je 1921. u Delnicama izvršio atentat na jugoslovenskog ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića, tvorca Obznane, vladine uredbe kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije.

1942 - Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan nakon što su grad napustili Britanci.

1942 - Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina.

1950 - Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da je SSSR u septembru 1949. isprobao atomsku bombu, u vreme kada se smatralo da je SAD jedina država koja poseduje nuklearno naoružanje.

1965 - U Južni Vijetnam se iskrcalo 3.500 američkih marinaca, čime je počelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u Vijetnamski rat. Početkom 1968. broj američkih trupa u Južnom Vijetnamu popeo se na 525.000.

1971 - Bokser Džo Frejzer pobedio Mohameda Alija i osvojio titulu apsolutnog prvaka sveta u teškoj kategoriji. U "meču veka" u njujorškom Medison skver gardenu Ali je pokušao da povrati titulu svetskog šampiona koja mu je bila oduzeta 1968. godine zbog odbijanja da ode u Vijetnamski rat. Ali nije uspeo da povrati staru formu, bio je sporiji i teži nego ranije i Frejzer je pobedio odlukom sudija posle 15 rundi.

1973 - U eksploziji automobila bombe, koju su podmetnuli pripadnici IRA-e ispred zgrade glavnog londonskog suda i sedišta Skotland Jarda u Londonu, poginula je jedna osoba, a ranjeno je 238.

1993 - Uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz logora u Bosni i Hercegovini pušteno je 5.540 zarobljenika zatočenih tokom bosanskog rata. Prema saznanjima te organizacije ostalo je zatočeno još 3.100 zarobljenika u srpskim, hrvatskim i muslimanskim logorima.

1994 - Više od sto intelektualaca iz celog sveta potpisalo je Apel svim evropskim vladama i UN zahtevajući da spreče masakre u Bosni i na teritoriji cele bivše Jugoslavije i da SR Jugoslavija preda teško naoružanje UN. Ukoliko jugoslovenske vlasti to odbiju, zatraženo je da se njeno naoružanje uništi bombardovanjem iz vazduha, "maksimalno štedeći ljudske živote".

1999 - Vojska Šri Lanke je, u blickrig operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na severu zemlje, koja je bila pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i vladinih snaga od 1983. poginulo je oko 57.000 ljudi.

2001 - NATO je odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u prvi sektor Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Zona kopnene bezbednosti uspostavljena je na osnovu Kumanovskog sporazuma, koji su u junu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije po završetku vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju. Jugoslovenske snage ušle su u prvi sektor 14. marta.

2001 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu formirao je poseban tim za istragu zločina Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice protiv Albanaca sa Kosova podignute su u februaru 2003.

2001 - U sto drugoj godini umrla je Dam Ninet de Valoa, balerina i osnivač Britanskog kraljevskog baleta.

2004 - Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, za zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom vojne akcije Oluja u avgustu 1995. Nakon toga obojica su se dobrovoljno predali tom sudu, koji ih je oslobodio krivice, Čermaka 2011. a Markača godinu dana kasnije.

2005 - U specijalnoj operaciji u Čečeniji ubijen je lider separatista Aslan Mashadov, kojeg Moskva tereti za seriju smrtonosnih napada u Rusiji, uključujući i otmicu u školi u Beslanu, kada je poginulo oko 400 talaca, od kojih su polovina bila deca.

2010 - U verskim sukobima u centralnoj Nigeriji poginulo je najmanje 500 osoba.

2013 - Umro je Evald Hajnrih fon Klajst poslednji živi učesnik neuspelog atentata na Adolfa Hitlera 1944. godine.

2014 - Avion kompanije Malezija erlajns sa 239 putnika i članova posade na relaciji Kuala Lumpur - Peking izgubio je kontakt s kontrolom leta u Vijetnamu. Uprkos opsežnoj potrazi u koju se uključilo više država, njegova sudbina ostala je do danas nepoznata.

Zahtev za subvencije predaje se od 1. marta do 30. aprila

admin — Mon, 27 Feb 2017 18:17:29 GMT

Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru

Od srede, 1. marta, predaju se zahtevi za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2017. godini. Zahtev se predaje jednom godišnje, Ministrastvu finansija, odnosno njegovoj Upravi za trezor. Rok za predaju je 30. april ove godine. Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru.

Podsetimo, taj iznos je značajno smanjen uredbom donesenom prošle godine. Subvencije za ratarsku proizvodnju po hektaru u 2015. bile su 12.000 dinara, od kojih je 6.000 dinara bilo u novcu, a 6.000 dinara za mineralno đubrivo i gorivo, a pravo na to su imala registrovana gazdinstva najviše za 20 hektara.

Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, i to 2.000 dinara po hektaru kao osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 dinara po hektaru za regres za đubrivo.

25 februar na danasnji dan

admin — Sat, 25 Feb 2017 13:48:25 GMT

1570 - Papa Pije V ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

1723 - Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13.000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla (1673-1710).

1815 - Po nalogu Sulejman paše ubijen je Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

1873 - Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač uloga u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1885 - Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

1888 - Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

1899 - Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter, po kojem je nazvana najstarija svetska agencija.

1948 - Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je "februarski udar".

1954 - Egipatski predsednik Mohamed Nagib je prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

1956 - Na završetku 20. kongresa Komunističke partije SSSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

1964 - Pobedom nad Soni Listonom u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali, postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

1972 - Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1983 - Umro je američki pisac Tenesi Vilijams, čuven po psihološkim dramama građenim tehnikom lirske simbolike ("Staklena menažerija", "Tramvaj zvani želja", "Mačka na usijanom limenom krovu").

1986 - Filipinski diktator Ferdinand Markos podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

1991 - Iračka raketa "skad" pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

1993 - Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994 - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

2000 - Međunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.

2001 - Umro je ser Donald Bredman, najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu.

2003 - Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi koji je, u 60 godina dugoj karijeri, igrao u oko 150 filmova.

2004 - Umro je Stanislav Rinjak prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.

2004 - Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što je prvo aktivno učešće čeških oružanih snaga od II svetskog rata.

2005 - Umro je Piter Benenson, osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel, koja je dobitnik Nobelove nagrade.

2006 - U Njujorku je umro najpoznatiji etiopski pesnik, Tsegaje Gabre-Medin čija je pesma "Ponosan što sam Afrikanac" himna Afričke unije.

2012 - Erland Jozefson, omiljeni glumac slavnog švedskog reditelja Ingmara Bergmana umro je u 89. godini. Igrao je u Bergmanovim filmovima “Prizori iz bračnog života”, “Krici i šaputanja”, “Jesenja sonata”, “Fani i Aleksandar” “Saraband”, filmovima Andreja Tarkovskog “Nostalgija” i “Žrtva” i domaćim filmovima “Variola vera” i “Seobe”.

2014 - Jedan od najvećih španskih muzičara 20. veka i flamenko muzike, gitarista Pako de Lusija (Fransisko Sančez) preminuo je u Meksiku u 67. godini. Sarađivao sa čuvenim svetskim muzičarima među kojima su Čik Koria, Džon Meklaflin, Leri Korijel, Al Di Meala i Brajan Adams. Proslavila ga je kompozicija „Entre dos aguas“, a pravo međunarodno priznanje stekao je albumom „Friday night in San Francisco“.

SRECAN BOZIC

admin — Sat, 07 Jan 2017 16:29:31 GMT

ВУРДИЈАДА 2016 ОДРЖАВА СЕ У СУБОТУ, 12. НОВЕМБРА

admin — Thu, 10 Nov 2016 18:45:59 GMT

Predsednik spos-a u Nisu

admin — Wed, 05 Oct 2016 14:40:22 GMT

DANAS JE MALA GOSPOJINA: Evo šta taj praznik predstavlja i kako se pravilno obeležava

admin — Wed, 21 Sep 2016 06:23:28 GMT

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas veliki praznik – rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.

Današnji dan se ubraja u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih – crvenim slovom. Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.

Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se slavi i obeležava.

Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.

Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji bi trebalo da pohode svetinje.

U narodu se ovaj praznik slavi i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana.

Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.

Žene tako danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.

Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

DANAS JE MALA GOSPOJINA: Evo šta taj praznik predstavlja i kako se pravilno obeležava

admin — Wed, 21 Sep 2016 06:23:18 GMT