Dunja je veliki probirač zemljišta. Najbolje uspeva na propustljivim , ocednim, rastresitim, plodnim i dubokim zemljištima. Isuviše krečna zemljišta sa preko 5% kreča su nepogodna za dunju, jer na takvim zemljištima pati od hloroze. Dunji takođe ne odgovaraju suvise vlažna i hladna, zaslanjena i zabarena zemljišta. Dunja dobro podnosi sušu. Prevelika vlažnost vazduha negativno utiče na kvalitet plodova. Koren dunje žiličast većim delom se razvija u gornjem sloju zemljišta do dubine od 30cm.
Najpoznatije štetočine dunje su: Pepelnica dunje, lisna crna pegavost dunje, smeđavost lista dunje, trulež plodova. Dunja se kalemi na dunju MA ili BA 29 (pored toga može se kalemiti na podlogama belog gloga i oskoruše). Dunja okalemljena na podlogama MA ili BA 29 se sadi na rastojanju 4m x 3m. Prvi broj označava razmak između redova, a drugi izmedju stabala. Za dunju okalemljenu na sejancu rastojanje je nešto veće i iznosi 4m x 5m.