| admin | Date: CETVRTAK, 2013-02-28, 10:09 AM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| (AMORFA FRUTICOSA L.)
Negde je zovu i kineski bagrem,no to ime nije pravilno,jer je domovina amorfe Severna Amerika.Ipak je to
ime donekle logično,pošto lišće od amorfe liči na lišće od bagrema,te je
i radi toga narod nadenuo i ime bagrenac.
Prema Ž.Kastmileru amorfa je doneta prvo u Hrvatsku,oko 1895 god.prilikom gradnje
železničke pruge Zagreb-Vinkovci,kada je počela da se sadi radi
učvršćivanja nasipa.U stvari,bagrenac je prenet iz Amerike u Evropu
dosta ranije-1724.godine.
Amorfa je žbun, koji dostiže visinu od 2-3 metra.Pošto se u praksi često seče do zemlje izbijaju dugi
nerazgranati izdanci.Pupoljci su joj uvučeni u koru i drvo.Listovi su
neparno perasti do 25.cm.dugi,i veoma liče na listove
bagrema.Uostalom,to je i prirodno,jer bagrem i bagrenac pripadaju istoj
porodici leptirastih biljaka-elguminoza.Na vrhovima grančica mnogo
cvetića obrazuju klasastu cvast.Cvetići imaju tamno plavu boju,po čemu
je amorfadobila i treće narodno ime čivitnjača,jer je boja cvasti ista
sa bojom tkanine čivit.Iz cvetića vire žute prašnikove kesice.
Amorfa počinje da cveta sredinom ,ili,još češće krajem perioda cvetanja
bagrema,a to je najčešće do treće dekade maja.Vreme cvetanja je
nezgodno za seleće pčelare,jer,dok oni donesu košnice na pašu bagrenca
ona je delimično prošla.prema tome,paša od amorfe može se "uhvatiti"ako
sa pčelama dođemo što pre,tj.neposredno posle ranog bagrema.Amorfa cveta
znatno duže od bagrema-oko dvadesetak dana.Veoma je polenosna,tako da
na cvetovima vidimo veliki procenat pčela sa tamnocrvenim praškom na
nogama.Ako u rejonu leta pčela ima više amorfi pčele mogu ispuniti saće
sa polenom toliko da matica nema dovoljno mesta za nošenje,što će se
odraziti nepovoljno za razvitak društva.No na sreću paše posle bagrenca
oskudevaju cvetnom prahu,te će rezerve biti uskoro utrošene
Obilnu polenovu pašu neki pčelari koriste za bobijanje polena pomoću hvatača
ili vađenjem iz saća.Amorfa je ne samo polenosna,noi u manjoj meri i
medonosna biljka.Dnevni unosi nekad mogu iznositi čak do 5 kg.,ali se
najčešćedobija ukupno oko desetak kg.meda od košnice.Med od bagrenca je
tamnocrvene boje,sa dosta prijatnim ukusom,ali se retko dobija u većim
količinama.
Radi vrlo skromnih zahteva uopšte,amorfa se još odavno koristi za učvršćivanje nasipa.Sečenjem se ne uništava bagrenac,jer
izdanci
kojiza jednu godinu izrastu u dugačke prutove procvetaće iduće godine.
Bagrenac se razmnožava lako-semenom,reznicama i izdancima iz korena,kojih ima više posle rezidbe,odnosno seče.
|
| |
| |
