| admin | Date: NEDELJA, 2013-03-17, 3:07 PM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Jedan broj pčelara uveliko gaji medonosnu biljku faceliju i na taj način najdirektnije utiče na dužinu
perioda i obim pčelinje paše.
Facelija je porijeklom iz Severne Amerike i rasprostranjena je u Srednjoj i Južnoj Americi, Meksiku i Peruu, uglavnom u planinskim predjelima. Ova jednogodišnja zeljasta biljka je stigla u Evropu 1832. godine. Smatraju je najmedonosnijom biljkom jer se sa jednog hektara može dobiti i 500 kilograma meda. Med
je prvorazredan, svijetlo-žut ili bezbojan, dugo ostaje u tečnom stanju, vrlo prijatnog ukusa i mirisa, i odličnog je kvaliteta. Kad kristališe blede je boje i sitnih kristala, pa je prikladan za pripremanje mednih pasta. Polen je plavičaste boje, presudan za razvoj pčelinjeg društva u
jesen i dobro prezimljavanje. Vegetacioni period je oko 120 do 140 dana, od setve do fiziološke zrelosti semena. U našim krajevima njen značaj za pčelarstvo je veliki jer se na našim prostorima posle bagrema i bagremca veoma često dešava bespašni period, koji traje do
suncokreta. Facelija nudi mogućnost da se pravilno odgovori na problem junske bezpaše i da se društvo adekvatno pripremi za sve lošije i lošije
pašne uslove u julu mesecu.
Kada je reč o morfološko-biološkim osobinama, koren joj je vretenast, stablo uspravno, jako maljavo, od
30 do 100 centimetara visine, dobro obraslo višćem. List je složen, malo rasečen, jako maljav. Cvet je plavo-ljubičast ili modroplav, dekorativan, skupljen u klasolike cvasti i sastavljen od uvojaka (četiri do sedam) koji se obrazuju na vrhu stabla i bočnih grana. Cvetovi su
sitni, izduženi, u cvasti ima oko 40 do 70 cvetova. Facelija je strano oplodna entomofilna biljka. Plod je višesemena čaura, koja lako puca.
Seme je ovalno i neravnomerno sazreva.
Pčelari koji žele da seju ovu poljoprivrednu kulturu moraju imati u vidu da su ulaganja značajna.
Ukoliko nemate svoje zemljište, moraju se planirati sredstva za zakup, potom slede troškovi: oranja i prepreme za setvu (tanjiranje), NPK đubrivo i troškovi njegovog rasturanja, prskanje preparatima protiv
korova (dobra su iskustva sa treflanom i župilanom), seme, setva, valjanje, prskanje, skupljanje semena kombajnom za detelinu i na sve to valja dodati troškove transporta. Pored idealno obrađenog i nađubrenog
zemljišta facelija zahteva i vlagu, a to znači da sa poslovima treba požuriti i obaviti ih dok ima dovoljno vlage, najbolje do 15. marta.
Blagovremenom setvom rešava se i problem korova jer facelija kreće rano i pravi gust sklop tako da zaustavlja rast korovskih biljaka. Očigledno je da facelija dosta traži, ali zato veoma dosta daje. Unos je izvanredan pa se i najiskusniji pčelari prijatno iznenađuju kada vide šta vaga pokazuje.
Danas u svetu postoji veći broj
sorata, holandske "Angelija” i "Julija”, ruska "Razjaneskaja” i domaće
sorte stvorene u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Sorta "Julija” je dosta zastupljena na našim prostorima, nešto je
bujnija pa daje veći prinos semena, a medonosna je i može dati 600 kilograma meda po hektaru.
Facelija je leguminozna biljka i na
njenom korijenu razvijaju se bakterije azotofiksatori sposobne da apsorbuju elementarni azot iz vazduha. Koren facelije prodire u dubinu do 70 centimeta a u gustom sklopu, popravlja strukturu zemljišta i
nakon završene vegetacije izumire ostavljajući značajne količine azota uzemljištu.
S obzirom da je pčelinja paša iz godine u godinu sve varljivija, bilo bi veoma značajno da se facelija nađe u plodoredu naših poljoprivrednih domaćinstava. Proizvodnja jemena je veoma profitabilan posao, traženo je na tržištu (pa i stranom), a pčelari bi svakako imali najviše koristi.
|
| |
| |
