| admin | Date: SREDA, 2014-11-12, 5:55 PM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Pčelinja društva ne poštuju jedno drugo kada je u pitanju posedovanje meda. Priroda uči medonosne pčele da traže hranu bilo gde, i kada je nađu, smatraju je sopstvenom. Čim pčele u proleće počnu da izleću, njihov nagon za traženjem hrane
dolazi do izražaja. One ne samo da traže uskladišteni med u saću već će
često biti privučene sirupima, šećerom, voćnim sokovima ili bilo kojom
slatkom materijom koja je lako pristupačna. One će pokušati da odnesu
med iz dragog društva čim im se za to ukaže prilika, a posebno onda kada
nema nektara u polju. Često su najjača pčelinja društva sa najviše meda
najnaklonjenija da se domognu rezervi slabih društava.
Ako se još medljavi nastavci dodaju pčelinjim društvima pre početka paše, to može vrlo lako izazvati grabež. Zbog togaje najbolje da takve nastavke pčele posuše svake godine pre
nego što su magacinirani, tako da se izbegne uzbuđenje kod pčela
prilikom davanja nastavaka u proleće. Samo u slučaju dobre paše, kada
pčele izletnice neprekidno sakupljaju nektar, dolazi do ignorisanja prisustva meda. Čak i tada u izvesno doba dana uslovi se mogu promeniti i grabež može opet započeti.
Ponekad je teško napraviti razliku, na prvi pogled, između tuđica i
drugih pčela, iako tuđice eventualno postaju glatke, sjajne i skoro
crne. Na njima se može primetiti izgled lutalice nervoznog ponašanja.
One se ne spuštaju slo-
bodno na leto druge košnice, niti se sučeljavaju sa stražom bez "straha". Izgleda da pokušavaju da skliznu u košnicu
pored stražarica ne dotičući ih. Kada je tuđica uhvaćena od stražarica,
ona pokušava da se otme. Ako tuđice napadaju jako pčelinje društvo,
imaju malo šanse da ostanu žive. S drage strane, zalutala pčela koja se
spusti na leto drage košnice ponaša se drugačije, povlači se u kraj,
zbunjena je i podvrgava se bilo kakvom postupku od strane pčela
stražarica koje su je presrele .
Početnik može pomešati igru mladih pčela sa pojavom grabeža. Mlade
pčele kruže okolo košnice da bi se upoznale sa lokacijom košnice, ali
nema uzbune niti borbe. Te izletne igre se odvijaju sredinom dana, posebno kada je toplo i sunčano u periodu intenzivnog izvođenja legla. Često se kod prividnog slučaja grabeža pokaže da to u stvari pčele iz iste košnice sakupljaju sirup ili med koji je procurio napolje
kroz neku pukotinu na košnici. Čim je to obavljeno, uzbuna se
završava. Ako se u toku dana pčelinjem društvu doda šećerni sirup,
pčele se često uznemire i intenzivno izleću iz košnice tražeći izvor
hrane. Zbog toga se pri hrana sirupom preporučuje kasnije, u večernjim
časoVIma.
Nekada se grabež odvija potajno, tako da se ne može ni primetiti. Pčele ne ulaze u velikom broju u košnicu iz koje uzimaju med i nema borbe na letu. Ali, ipak, strane pčele stvarno ulaze u košnicu i neprekidno odnose med. One se uvlače na uglovima i
prolaze kroz pukotine pored stražarica pojedinačno i pčelar ih može
primetiti samo ako pažljivo posmatra. Ta vrsta grabeža naziva se
progresivni ili potajni ili tihi grabež i teško je boriti se protiv
njega pa se obično i ne čine pokušaj i u tom pravcu. Poznati su
slučajevi masovnog tihog grabeža na istom pčelinjaku gde skoro svako
krade od drugoga.
Međutim, grabež se retko događa pažljivom pčelaru. On će preduzeti
sve što je u njegovoj moći da ga spreči, posebno u bespašno vreme. Ako
je zaista neophodno da se košnice otvaraju kada postoji opasnost od grabeža, pčelar će to činiti sa pažnjom,
otvarati košnicu obazrivo, svršavajući posao brzo i nikada ne
ostavljajući okvire meda izložene pčelama. On će pokriti otvorenu površinu okvira mokrim platnom. Slično platno može biti upotrebljeno za
pokrivanje saća ili sanduka sa saćem koje treba da se izvadi iz košnice
dok se radi sa pčelama. U tu svrhu može se primeniti i poseban sanduk
sa poklapanjem u koji se stave jedan ili više okvira prilikom
pregleda.
Kada se pojavi grabež, leta na košnicama treba suziti a pukotine i otvore kroz koje tuđice mogu ući treba zatvoriti. Sem sužavanja leta, nekad je
od pomoći stavljanje parčeta daske preko celog ulaza, tako da se
formira vrsta tunela, kroz koji tuđice moraju proći i u kojem se domaće
pčele prikupe da bi se branile. U ozbiljnim slučajevima grabeža leto ili
tunel može se dalje zaštititi nabacanom svežom travom. Postoje i
specijalne naprave koje se postavljaju na leto da bi se sprečio grabež.
Loše ustanovljena i slaba pčelinja društva treba držati na posebnom
pčelinjaku. Njihova leta treba da budu sužena i pregled tih društava
vršiti pažljivo i brzo kao protivmeru grabeža. Ako ta društva moraju
biti prihranjivana, prihranu treba davati uveče, tako da hrana uvek mora da bude data unutar košnice.
Kada tuđice lete i lutaju okolo, one zaviruju na sva leta, ćoškove i
pukotine. Iskusan pčelar zna da košnica u takvoj situaciji ne treba da
bude otvorena, izuzev ako to nije apsolutno potrebno. Kada grabež uzme
maha, pčele su sklone da više ubadaju, posebno ako su već odnele sav
med koji su pljačkale.
Kada na jednom pčelinjaku dođe do grabeža između malog broja
pčelinjih društava, i to zbog prirodnih uzroka a ne zbog pčelarove
nepažnje, obično je najbolje ostaviti grabež da se nastavi bez pokušaja
zaustavljanja. Ta vrsta grabeža vrlo retko je katastrofalna i pčele ga
svojevoljno prekinu. S druge strane,
kada dođe do grabeža između dva pčelinjaka koji se nalaze na izvesnoj
razdaljini, može doći do gubitka velikog broja napadnutih pčelinjih
društava i sva društva sa pčelinjaka koji napada mogu učestvovati pri
uništenju napadnutog pčelinjaka.
Ako je samo jedno pčelinje društvo napadnuto, može se ukloniti na
novo mesto na pčelinjaku, i to po mogućnosti u neko žbunje. Leto treba
da bude suženo na veličinujedne pčele i preko njega treba nabaciti
zelene trave. Na ono mesto na kojem je započeo grabež treba staviti
drugu košnicu samo sa jednim satom u kojem se nalazi vrlo malo meda.
Često će grabež biti odjedanput zaustavljen čim ta mala količina meda
bude odneta.
Inače, postoje razni načini suzbijanja dimom i tečnostima koje
odbijaju pčele (nafta i sL). Napadnuta košnica se može privremeno
ukloniti sa pčelinjaka da bi se prekinuo grabež.
|
| |
| |
