FORUM
NEDELJA, 2016-12-04
Vrelo.ucoz.com - Babusnicki INTERNET portal
[ New messages · Members · Forum rules · Search · RSS ]
Page 1 of 11
FORUM » POLJOPRIVREDA » PCELARSTVO » Suzbijanje varoe - APIGARD
Suzbijanje varoe - APIGARD
adminDate: PONEDELJAK, 2012-07-16, 11:38 AM | Message # 1
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje se u tanke aluminijumske kutije, koje neodoljivo podsećaju na paštetu. Svaka kutija sadrži 50 g gela, a za jednu košnicu potrebne su dve kutije. Gel ima specijalne osobine da na visokim temperaturama sužava svoje pore, te timol isparava manje, dok na niskim širi svoje pore, te timol isparava više. Najbolje ga je dati do 15. jula, osim ako je u toku intenzivna paša, a još bolje ako je završeno poslednje vrcanje. Inače, karenca mu je 0 dana, što nema nijedan drugi lek za varou. Stavlja se jedna kutija na satonoše iznad plodišnog tela. Svi otvori na košnici se zatvore, ostavlja se samo standardno leto (recimo petnaestak centimetara širine i 7–8 milimetara visine). Iznad paštete Apigarda sa koje se skine folija (koja se takođe ostavlja u košnici pošto i na njoj ostane izvesna količina gela) mora se obezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostora da bi pčele dolazile do gela (to se može ostvariti dodavanjem praznog nastavka, okretanjem Milerove hranilice naopako, stavljanjem bežalice i slično, a najbolje je umetnuti paštetu ispod gornjeg nastavka sa zalihom zimnice, a na satonoše donjeg, plodišnog nastavka, što je izuzetno praktično kod Fararove košnice). Jer, timol ovde deluje kako putem isparavanja, tako i kontaktno, dok pčele nose čestice gela košnicom. Pašteta ostaje u košnici 2–2,5 nedelje. Nakon toga, otvara se košnica. Ako gela više nema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. A ako ga ima, samo se dodaje druga uz prvu. I time je tretman završen. Oko 5-6 nedelja nakon početka tretmana, više od 90% varoe biće ubijeno i možete ih prebrojati u fioci mrežaste podnjače (ako ih ne odnesu mravi, uholaže i drugi insekti). Kod AŽ košnica se problem prostora za plasiranje kutije sa gelom može rešiti tako što će se sa centralnog rama u gornjem spratu odseći par centimetara saća i u dobijeni prostor ugraditi metalno ili plastično koritance u koje se rasporedi gel iz paštete.

Dok timol u preparatima (uglavnom amaterskim) gde nije rešena kontrola isparavanja, ne sme da se aplikuje na visokim temperaturama, dotle Apigard ima dobre rezultate samo kad se daje na visokim temperaturama. Preporučljivo je da srednja dnevna temperatura tokom perioda tretmana ne pada ispod 25 °C. Primena Apigarda u našoj zemlji je najopravdanija upravo u drugoj polovini jula i avgustu, što je vreme kada su temperature i onako uvek dovoljno visoke. Nikad nemojte davati Apigard tokom hladnog vremena, jer nećete dobiti željene rezultate.

Max Watkins tvrdi da je suve preparate na bazi timola (recimo timol u prahu) opasno koristiti ako temperatura pređe 22 °C, inače mogu nastati ozbiljne štete na mladom leglu. Takvi efekti nisu zabeleženi kod preparata Apiguard, već on čak na niskim temperaturama nema dovoljnu efikasnost, jer se ona postiže tek na visokim temperaturama, kada drugi preparati mogu biti opasni (recimo, mravlja kiselina). To je velika prednost preparata Apiguard. Takođe, navodi podatak da su se proizvođaču Apigarda javljali pčelari iz Italije, Velike Britanije, Francuske i Severne Afrike i hvalili se kako su im pčele nakon dve do tri godine upotrebe ovog leka vidno zdravije i snažnije, jer, između ostalog, mnogo efektnije čiste košnicu u prisustvu Apigarda.

Jérôme Trouiller i Max Watkins (2001) su zaključili da spoljašnja temperatura itekako ima uticaja na isparavanje timola iz aluminijumske paštete Apigarda. Ellis (2001) tvrdi da Apiguard postiže dobre rezultate već na temperaturama između 15 °C i 20 °C, dok na nižim isparavanje timola nije adekvatno. Međutim, mnogi eksperimenti, pa i praksa u našoj zemlji, potvrđuju zahtev da temperature moraju biti mnogo, mnogo veće, ako želimo vrhunsku efikasnost koju ovaj preparat itekako može da pruži.
Tokom sezone, društva tretirana Apigardom pokazuju normalan razvoj kao i netretirane zajednice, i nije primećeno nenormalno povećanje smrtnosti bilo radilica bilo matica (Higes, 1999) ili slabljenje zajednica (Imdorf, 1997). Kanadski istraživači (A. P. Melathopoulos, J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tretman timolom ima mali ili nema nikakav efekat na prolećni razvoj pčelinjih zajednica. Apiguard ima i rezidualno delovanje, koje se nastavlja i nakon vađenja paštete iz košnice. Razlog leži u činjenici da vosak upija u sebe isparenja timola i kasnije ih otpušta.
Zbog pojave otpornosti varoe na piretroide (Apistan i Bayvarol), državni pčelarski inspektor Velike Britanije James Morton je još avgusta 2003. godine pozvao pčelare da pređu na upotrebu Apigarda.

Proteklih godina je obavljen veliki broj eksperimenata sa ciljem utvrđivanja efikasnosti Apigarda. U nekim eksperimentima efikasnost tretmana Apigardom je bila ispod očekivane, što može biti posledica razmnožavanja preživelih varoa i moguće reinvazije, što nije obuhvaćeno analizama u tim eksperimentima (Aleš Gregorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio i kubanski istraživač Edel Miranda Esljuijarosa (2002). Ipak, tretman Apigardom, prema Alešu Gregorcu (2004) obezbeđuje pčelarima efikasnu alternativu za kontrolu varoe tokom avgusta, naročito kod zajednica kod kojih se tokom prethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrtnost varoe od manje od jedne prirodno opale varoe prosečno dnevno.

Heather Mattila i Gard Otis (University of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efikasnost Apigarda od 76,2% u svojim eksperimentima (dok je 1998. iznosila 77,5%). Nisu utvrdili negativan uticaj timola na odrasle pčele, prativši ih 34 dana, kao ni na larve stare 4 ili više dana. Neznatno je redukovan broj larvi starosti do 3 dana (od 9,2% do 12,8%). Takođe su izvestili da su u tim istim eksperimentima zabeležili vrlo visoku prirodnu smrtnost varoe od čak 23,5% u kontrolnim netretiranim zajednicama. Pčele su pre tretmana imale umerenu zaraženost varoom (11 varoa na 100 pčela). Tretman je započeo 19. maja i trajao je mesec dana, po uputstvu. Termin je tako odabran da bi se izbeglo preklapanje perioda tretmana i glavne paše, jer su 1998. tretmanom u julu tokom glavne paše zapazili manji unos meda za 30%, mada to smanjenje nije bilo statistički značajno, pa samim tim ne znači ništa. Takav izbor je minimizirao uticaj timola na pašu. Zato se i ne preporučuje tretman Apigardom tokom intenzivne paše. U eksperimentima u 1999. godini našli su da tokom perioda tretmana od 21 dan, Apigard daje smrtnost varoe koja je 4,2 puta veća od prirodne smrtnosti netretiranih društava. Aleš Gregorc (2004) je našao da je njegova efikasnost 7,1 puta veća od prirodne smrtnosti.

Kad smo već pomenuli negativni uticaj timola na unos na intenzivnoj paši, treba reći da su i do sada korišćeni preparati imali negativan uticaj na pčele, čak mnogo veći, ali se o tome nije pričalo javno. U Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u (Koeniger i Fuchs), primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici i da plastične trake manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne Karoline je, provodeći mnogobrojna istraživanja na svom pčelinjaku, uzgred zapazio interesantno dejstvo fluvalinata na pčelinju zajednicu. Tretirao je deo društava plastičnim trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen. Ostala društva nije tretirao ničim. Primetio je da je u tretiranim društvima matica osetno smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje održavan. Po uklanjanju traka sa fluvalinatom, matice su nastavile sa uobičajenim normalnim zaleganjem. Da bi se uverio u zapaženo, sada je tretirao netretirana društva. Sve se ponovilo.

I drugi istraživači koji su se bavili ispitivanjem efikasnosti Apigarda u ovoj zemlji (John Gates, 2000) zadovoljni su njegovom efikasnošću i smatraju ga dobrom zamenom za Apistan, iako su eksperiment sproveli relativno kasno. Tretman je započeo 15. septembra, a završio se 27. oktobra 2000. godine. Sredina septembra u tom kraju je period kada zajednice imaju jako malo legla, a paše su uveliko prošle. Pčele se već okupljaju u klube tokom noći, jer su temperature ispod nule. Poslednjeg dana eksperimenta u društvima uopšte nije bilo legla. Ipak, ovako kasno tretiranje ne samo što može da nam ne pruži dovoljnu efikasnost zbog nižih temperatura od optimalnih za delovanje Apigarda, nego je u našim uslovima potpuno nesvrsishodno čekati sredinu septembra za tretman bilo kojim preparatom, jer su zimske pčele do tada uveliko odgajene i verovatno oštećene od varoe, ako je nje bilo u košnici u značajnom broju.
U eksperimentima rađenim u Italiji (Colombo, Spreafico, 1999) utvrđena je efikasnost Apigarda veća od 98%.

U eksperimentu koji je 2004. sproveo Jérôme Trouiller, pokazalo se da Apigard ima efikasnost od 74% do 99%, prosečno 91%. Isti autor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako se tretira pri visokim temperaturama vazduha. Tretman je sprovođen u Alžiru, Italiji, Grčkoj, Maroku, Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj.
Enzo Marinelli sa Eksperimentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje za pčelarstvo) iz Rima je proveravao efikasnost Apigarda tokom avgusta i septembra 1999. i 2000. godine. U 1999. godini efikasnost se kretala od 82,6% do 99,5%, prosečno 94,3%. U isto vreme, u netretiranim zajednicama zabeleženo je prirodno opadanje varoe od 18,2%. Te godine, zajednice su imale skoro istovetnu zaraženost varoom u periodu tretmana. Svaka zajednica je imala od 2600 do 3000 varoa. Prosečna dnevna temperatura u avgustu iznosila je 25 °C (uz dnevno variranje od 16°C do 34°C). U 2000. godini Apiguard je pokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednica u toj grupi imala je zaraženost veću od 2500 varoa.
U istraživanjima koja su na Sardiniji tokom leta 2001. obavili italijanski istraživači (Ignazio Floris), pokazana je efikasnost Apigarda od 90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na pčelama). Utvrdili su i prisustvo rezidua timola u medu (od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku (147,7±188,9 mg/kg).
Antonio Nanetti je 2006. godine izvestio da su u Italiji u periodu avgust-septembar sproveli tretman Apigardom na četiri lokacije, dve na obali mora (gde su se temperature kretale od 17°C do 32°C uz malo kiše) i dve u kontinentalnom delu zemlje (gde su se temperature kretale od 13°C do 26°C uz mnogo kiše). Efikasnost na obali mora se kretala od 94,3% do 96,5%, a u kontinentalnom delu zemlje od 66,9% do 68,3%.
Meksički istraživači (William de Jesús May-Itzá, 2006) sa Veterinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksiku utvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim klimatskim uslovima na svom eksperimentalnom pčelinjaku (Xmatkuil, 20° 58, N, 89° 37, W). Društva su se nalazila u LR košnici sa dva tela, prirodno su zaražena varoom i nisu tretirana ničim najmanje dve godine. Postojale su tri grupe društava. Prva grupa (G1) tretirana je Apigardom po uputstvu (dva puta po jedna pašteta na po 15 dana), druga grupa (G2) tretirana je duplom dozom (dva puta po dve paštete na po 15 dana) i treća grupa (G3) je bila netretirana, kontrolna. Zaraženost odraslih pčela varoom pre tretmana iznosila je redom po grupama 12,7±2,1%, 16,7±3,1% i 15,2±2,6%. Nakon 15 dana tretmana (neposredno pred stavljanje druge paštete), zaraženost odraslih pčela se smanjila na 3,6±1,0% (G1) i 2,0±0,8% (G2), dok je u G3 iznosila 11,8±1,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost odraslih pčela je iznosila 0,2±0,2% (G1) i 0,3±0,2% (G2), a u G3 je bila 6,1±0,7%.
Zaraženost poklopljenog legla pre tretmana iznosila je redom po grupama 36,0±2,3%, 50,0±12,4% i 54,0±12,0%. Nakon 15 dana smanjila se na 4,0±1,7% (G1) i 2,8±1,6% (G2), dok je u G3 iznosila 20,8±4,3%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost poklopljenog legla je iznosila 0,8±0,4% (G1) i 0,4±0,4% (G2), a u G3 je bila 21,2±2,1%.
Na kraju tretmana nije bilo statistički značajne razlike u efikasnosti između prve dve grupe (normalno i duplo doziranje). Ni ovi istraživači nisu utvrdili negativne efekte delovanja timola iz Apigarda na leglo, maticu ili odrasle pčele, što potvrđuju i italijanska istraživanja (A. Baggio, 2004).
Efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta zaraženosti odraslih pčela, u grupi G1 iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dok je efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta poklopljenog legla, u grupi G1 iznosila 94,4%, a u grupi G2 95%.
U isto vreme, tokom 2006, još dva naučnika su podnela izveštaj o zajedničkim istraživanjima efikasnosti timol gela, Laura G. Espinosa-Montaño (Veterinarski fakultet Meksiko) i Ernesto Guzmán-Novoa (University of Guelph, Kanada). Eksperimenti su obavljeni u Villa Guerrero (19° 14, 65,, N, 100° 06, 23,, W) u Meksiku, 2050 metara iznad mora. Temperature tokom eksperimenta kretale su se u rasponu od 18°C do 29°C, a relativna vlažnost vazduha od 46% do 55%. Od 100 zajednica je marta 2004. odabrano 36 društava ujednačene snage, sa sličnom zaraženošću odraslih pčela varoom (11,5%) i sa maticama iz istog odgajivačkog programa. Svako društvo je prihranjeno sa 2 litra sirupa 1:1. U eksperimentu je poređena efikasnost mravlje kiseline i timol gela, ali nas mravlja u ovom slučaju ne zanima. Timol je pokazao efikasnost od 92,1%. Opadanje varoe u kontrolnim netretiranim društvima iznosilo je tokom eksperimenta 21,9%.
U tri slučaja je Jérôme Trouiller (2004) utvrđivao ostatke timola u medu. Nakon tretmana Apigardom, vratio je nastavak meda na košnicu i tu ga držao mesec dana. Zatim je urađeno uzorkovanje i utvrđeno je da rezidue ne prelaze 2 mg/kg, odnosno u Italiji su iznosile 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a u Grčkoj 0,87 mg/kg.

David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu događanja u košnici. Ako matica zaleže dnevno 1000 jaja, a znamo da period poklopljenog legla radilica traje 12 dana, onda će svakog trenutka u košnici biti 12000 ćelija poklopljenog radiličkog legla. Ako u zajednici ima 3000 varoa, onda je maksimalno četvrtina ćelija legla ugrožena varoom. Samo tri nedelje kasnije, biće ugrožena polovina ćelija. Kolaps zajednice se ubrzano približava, a ta zajednica postaje i izvor zaražavanja drugih društava u okolini. Prema ovom autoru, jedna varoa koja uđe u leglo "proizvede" najmanje još jednog ženskog potomka u radiličkom leglu (znači, za 12 dana koliko traje poklopljeno leglo, duplira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu (broj varoa tu poraste za 3,2 puta). Gledano u globalu, svaka varoa koja se na dan početka posmatranja nalazi u zajednici, za 16 nedelja (112 dana) daće 32 potomka. Izračunao je da se varoa u košnici duplira svakih 22,4 dana (približno 3 nedelje), što pokazuje da tokom tih 112 dana ima 5 ciklusa dupliranja broja varoe. Pošto mi nijednim tretmanom ne možemo ubiti sve varoe, to znači da našim tretmanima samo "kupujemo" vreme do ponovnog vraćanja broja varoa na isti nivo, putem razmnožavanja preživelih varoa. David Vander Dussen je napravio veoma korisnu tabelu u kojoj se tačno vidi koja efikasnost tretmana obezbeđuje koji period relativno "mirnog" sna za pčelare, dok varoa opet ne dostigne početni broj.
 
FORUM » POLJOPRIVREDA » PCELARSTVO » Suzbijanje varoe - APIGARD
Page 1 of 11
Search:

vrelo.ucoz.com
Create a free website with uCoz