| admin | Date: NEDELJA, 2011-08-07, 2:12 PM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| U Vukovo vreme nije bilo zamislivo da se srpski jezik piše i čita ćirilicom van Srbije. To u 19. veku nije dopuštala Austro-Ugarska država i katolička crkva. Još manje takvi uslovi postoje danas. Srpski jezik i danas se piše i pisaće se latinicom na više od polovine srpskog jezičkog prostora sa blizu 9 miliona govornika van Srbije.
Latinica je, dakle, pismo srpskog jezika van Srbije od sredine 19. veka.
U Srbiju je latinica prodrla kada je došlo do ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu, posle 1918. godine. Još više se proširila u Srbiju posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, a naročito posle Novosadskog dogovora, kada su latinica i ćirilica i zvanično proglašene za dva ravnopravna pisma u javnoj i službenoj upotrebi. Tako je ćirilica potpuno potisnuta u Srbiji.
Treba u svemu podržati borbu mnogobrojnih udruženja za vraćanje ćirilice u Srbiju. Ali neka udruženja zahtevaju ukidanje i zabranu latinice u Srbiji. Bune se i traže da se iz Pravopisa srpskog jezika izbaci čak i latinična abeceda.
O zabrani latinice u Srbiji
O zabrani latinice u Srbiji otvoreno se govori.
To je osetljivo pitanje i treba mu posvetiti punu pažnju.
Zabranom latinice mogle bi nastati neželjene posledice za srpski jezik i srpsku kulturu:
1. Bila bi prekinuta veza sa celokupnom naučnom, istorijskom, kulturnom i umetničkom baštinom srpskog naroda pisanom na latinici u poslednjih 200 godina. Ta baština nije mala. Žrtvovati latiničnu kulturnu baštinu Srba značilo bi isto kao praviti lomaču. Bila bi to najveća lomača za koju Evropa zna.
2. Bila bi trajno prekinuta svaka veza sa srpskim jezičkim prostorom van Srbije sa preko 9 miliona govornika. Taj prostor pripao bi onima koji ga i sami sada otimaju. Posledice takve odluke bile bi ogromne.
3. Srpski jezik bio bi potpuno zatvoren u Srbiju, bez izlaza na široki srpski jezički prostor od ukupno 20 miliona govornika.
Trebalo bi se dobro zamisliti šta bi to, zauzvrat, Srbi dobili zabranom latinice.
Latinica je bila i ostala živa veza i pupčana vrpca kojom se srpski jezik vezuje za sve prostore srpskog jezika van Srbije gde nije bilo ćirilice.
Možemo lako vratiti ćirilicu u Srbiju, ali uvesti ćirilicu u Hrvatsku, Bosnu i sad u Crnu Goru, skoro je nemoguće.
Stvaranjem drugih država na srpskom jezičkom prostoru ćirilica i srpski jezik našli su se u posebnim i veoma teškim istorijskim uslovima, koji ne postoje kod susednih naroda i jezika, s kojima se naše pismo i jezik često i pogrešno upoređuju. Jezički prostor Bugara i Grka sveden je uglavnom na granice njihove zemlje, sa beznačajnim brojem svojih građana van granica. Obrnuto, kod Srba, više od polovine srpskog jezičkog prostora nalazi se van Srbije. Bugari i Grci nemaju milione svojih građana van državnih granica u neposrednom okruženju. Zato se često pozivanje i upoređivanje sa srpskim jezikom i pismom nije opravdano.
Ukidanje i zabrana latinice u Srbiji bio bi štetan čin. Bio bi to carski poklon svima koji silom prisvajaju srpski jezik.
Zbog svega toga Jezička tribina Udruženja književnika Srbije smatra da nema opravdanih razloga za ukidanje i zabranu latinice u Srbiji. Latinica se može upotrebljavati u Srbiji samo u zakonom ograničenom obimu, radi očuvanja srpske latiničke baštine i održavanja trajne veze sa celinom srpskog jezičkog prostora van Srbije.
|
| |
| |
