| admin | Date: NEDELJA, 2013-03-17, 9:59 AM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Uputstvo
Za početak, uzmite bukvar i podsetite se svih slova. Zapamtite, w, x, y i @ nisu sastavni deo ni azbuke, ni abecede. ’00′ se
ni u kom slučaju ne čita kao ‘u’, a takođe, u našem jeziku nepoznate su
i slovne konstrukcije kao ‘cx’, ‘tj’ ili ‘zh’. Smajli nije reč. Nijedan
smajli nije reč, nebitno da li je animirani ili ne. Ukoliko pišete po
navedenim pravilima, možda je bolje da ni ne pokušavate da čitate.
Nabavite rečnik. Ovo je važno stoga što se mnoge reči na koje ste navikli u većini
knjiga ne pojavljuju. Na primer, umesto uobičajenih skraćenica kao što
su “lol” i “wtf”, koriste se arhaične konstrukcije poput “smejem se od
sveg srca”, ili “šta kog đavola?”. Takođe, važno je spomenuti da mnoge
reči mogu imati drugačije značenje od onog na koje ste navikli. Primeri
za ovo su reči “ekstra” (obično je značilo “dodatno”) ili “matori”
(nekada označavalo stariju osobu, starca).
Naučite da brinete o knjizi. Knjiga je dobroćudna životinja. Ma šta vi o njoj čuli da se priča,
knjiga retko ujeda svog vlasnika. Svaka knjiga zahteva izvesnu količinu
pažnje i nege kako bi bila srećna. Na primer, ne valja knjigu ostavljati
na vlažnom mestu; najbolje je držati je na optimalnoj sobnoj
temperaturi. Knjige dobro podnose sve količine svetlosti, ali ukoliko
želite da se igrate sa njom, po vas je najbolje da to radite pri dobrom
osvetljenju. Većina knjiga nije preterano izbirljiva po pitanju životnog
prostora, ali obično preferiraju police. Pravljenje ušiju i pisanje po
koricama zavise od vrste do vrste, najbolje je da za konkretni slučaj
proverite kod vašeg dežurnog bibliotekara ili prodavca kod koga ste
knjigu nabavili.
Počnite sa laganim čitanjem. Igra koju knjige najviše vole je naravno čitanje. Knjige na našim
prostorima se obično čitaju od početka do kraja, sa leva na desno, mada
ima i izuzetaka. Čitanje knjiga se donekle razlikuje od klasičnog
čitanja danas. Najpre, ne postoji mogućnost pretrage (tzv. “ctrl-f”
kombinacija tastera). Imajte to u vidu. Dalje, nova strana se dobija
jednostavnim pokretom ruke, prevlačenjem preko ivice desne stranice ka
vašoj levoj. Pazite na uši! Najzad, čitanje je moguće vršiti u svim
pozama kojih se možete setiti; knjigama je svejedno, sve dok je vama
udobno. Počnite lagano, pasus ili dva dnevno. Vremenom, ući ćete u štos i
moći ćete da čitate čitave stranice odjednom!
Učlanite se u biblioteku. Godišnja članarina jeste skupa, otprilike ekvivalent 3-4 kapućina, ali
se isplati na duže staze. Ukoliko pak imate malo više novca ili ste
spremni da se odreknete jednog izlaska u grad mesečno, možete pokušati i
sa knjižarama. Na taj način dobićete primerak knjige koji će biti samo
vaš! Ipak, zapamtite, prava sa sobom povlače i određene odgovornosti,
tako da je neophodno da naročito obratite pažnju na gorespomenuti korak
tri. Za najodvažnije, napredne čitaoce postoji i mogućnost obilaska
antikvarnica i uličnih prodavaca. Ipak, ovo se ne preporučuje ukoliko
nemate minimum tri godine čitalačkog iskustva.
Saveti
Proverite vid. Čitanje ozbiljno može uticati na vaš vid, pogotovo ako se izvodi
pri nedovoljnom osvetljenju. Za svaki slučaj, posetite vašeg oftamologa
pre nego što krenete sa čitanjem. Takođe, kad ste već tamo, proverite
kako vam stoji nekoliko ramova za naočare, izaberite najlepši i
zapamtite ga. Zlu ne trebalo.
Ne brinite ako ne uspete da savladate čitanje knjiga iz prve, niko se nije načitan rodio. Najvažnije
je da ne odustanete i da se dobro zabavite!
Upozorenja
Čitanje knjiga može da, između ostalog, izazove osećaje iritiranosti,
ironičnosti, sakrastičnosti, i slično. Ukoliko primetite bilo koji od
navedenih simptoma, odmah prekinite sa čitanjem i vratite se na fejsbuk!
Duža izloženost čitanju pak u retkim slučajevima izaziva osećanja snobizma,
više vrednosti, potrebe za trolovanjem nečitača i generalno
nezadovoljstvo svetom. Ukoliko dođete do ovog stadijuma, jedino rešenje
je hitna hospitalizacija. Pacijent se smešta u zvučno izolovanu sobu do
vrha napunjenu knjigama; na taj način pacijent se ne leči (jer leka
nema), već se samo izoluje od spoljnog sveta, za svoje i dobro čitave
zajednice. Pacijenti koji su dostigli ovaj nivo bolesti a sa kojima smo
imali prilike da razgovaramo tvrde da nikada nisu bili srećniji.
|
| |
| |
