Kada se kod nas spomenu jagode, odmah se pomisli na crveno obojene plodove karakteristične arome. Malo je poznato da postoje i bele jagode, drugačije ne samo po boji, već i po ukusu koji podseća na ananas.

Stvorene su u Evropi, još u 18. veku, ukrštanjem američke divlje jagode sa čileanskom. Poznata sorta je „Alpina“ ili šumska jagoda. Najviše se gaje u Americi, gde su, zahvaljujući neobičnom ukusu, nezaobilazni sastojak nekih ekskluzivnih poslastica.

Bele jagode se uglavnom proizvode iz semena. To su perene, odnosno trajnice, koje godinama ostaju na istom mestu i redovno rađaju, ali ne razvijaju živiće. Zbog toga se vegetativno mogu razmnožavati samo deljenjem korena starijih biljaka. Dobro podnose senovita mesta i lepo se uklapaju u cvetne leje. Bolje uspevaju na slabo kiselim zemljištima, na kojima nije prevelika vlaga. Mogu da se zaseju i formiraju staze, jer dobro pokrivaju tlo i sprečavaju rast korova. Treba ih gajiti podalje od crvenih jagoda, s kojima će se ukrštati, pa će početi da obrazuju crvene bobice. Beru se samo potpuno zreli plodovi, koji su sitni, kompaktni, sa žutim ili mrkim semenom. Zrelost može da se oceni i po tome da li se bobice lako odvajaju od biljke. Jedino potpuno zrele razvijaju aromu karakterističnu za sortu. Redovna berba pospešuje stvaranje novih plodova i produžava plodonošenje. Smatra se da bela jagoda ima lekovita svojstva, a u terapijske svrhe se koriste plodovi, lišće i koren. Zabeleženo je da je u Francuskoj još u 13. veku divlja jagoda belog ploda korišćena kao narodni lek za digestivne probleme.

Danas se preporučuje kao pomoćno lekovito sredstvo protiv dijareje i nekih kožnih oboljenja, a prave se veoma traženi losioni za negu kože, posebno za uklanjanje fleka i opekotina nakon sunčanja. Sadrži i materije koje se koriste kao prirodni izbeljivači zuba.

Uzgoj iz semena

Iz potpuno zrelih plodova uzima se seme, koje je veoma sitno. Da bi moglo da isklija, potrebno je, kao i u prirodi, da prođe kroz fazu niskih temperatura, pa se iz tog razloga ostavlja u frižideru šest sedmica pre setve.

Drugi način proizvodnje je samozasejavanjem. Naime, nekoliko plodova ostavi se na biljci, tako da će seme spontano klijati naredne godine. Klijanje i početni porast odvijaju se sporo, pa je potrebno najmanje dve-tri nedelje od setve do pojave prvih biljčica.

Cvetove prve godine treba uklanjati da bi se razvile bujne biljke, što će osigurati bogatiji rod narednih godina.[/size][/c]