Zemlja bi trebalo da bude blago kisela, ali i u neutralnoj zemlji orah dobro uspeva.
Mesto. Mesto je važan faktor za rast, razvoj i jačanje drveta oraha. Većina stabala oraha koja su posadjena u uvalama gde se mraz javlja i u kasno proleće i u ranu jesen, iako dobro napreduju što se tiče rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Mesta na kojima stalno duva jak vetar mogu uništiti stablo i izazvati otpadanje još nezrelih plodova. Zaštita od vetra u vidu drvoreda visokog drveća oko plantaže oraha mogu otkloniti uticaj vetra.

Prostor. Orahova stabla će tokom vremena postati velika pa im je potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivači praktikuju da kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili veći prinos u periodu dok su stabla mlada i još ne toliko velika. Kada postane "gužva" izvade stabla koja su suvišna. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na medjusobnom rastojanjima od 5 do 15 metara. Ova rastojanja važe za glavna stabla, ona koja će ostati, a ako želite da u početku posadite privremena stabla to možete učiniti izmedju. Zbog velikog korena koji orah može imati, ne preporučuje se da ga sadite na manjoj udaljenosti od 20m od kuće i drugih objekata jer može prouzrokovati štetu na objektu.

Sadnja. Saditi orah možete iz semena ili kao već formiranu sadnicu.
Sadnja semena. Orahovo seme ima prirodni period mirovanja koji mora proći pre nego što seme počne da klija. Najjednostavniji metod za prekid perioda mirovanja je sadnja semena u jesen. Svakako seme morate zaštititi od miševa i drugih životinja. Sadite na oko 5cm dubine. Seme možete zaštititi od životinja na sledeći način: uzmite običnu limenku, potpuno je otvorite sa jedne strane, a sa druge probušite rupu prečnika oko 2 cm. Sada utisnite konzervu preko semena tako da rupa koju ste izbušili u konzervi dodje na nivo površine zemlje tačno iznad semena. Obične konzerve ne morate uklanjati jer će se one vremenom raspasti od rdje, ali aluminijumske konzerve morate ukloniti kako ne bi oštetile biljku.
Za prolećnu sadnju period mirovanja možete prekinuti stavljanjem oraha u vlažni treset (ne na mokar) koji ćete staviti u plastičnu kesu i držati u frižideru 6 do 12 nedelja odnosno do sadnje. Sadite na dubini od 5 do 7cm u rano proleće.

Posle presadjivanja, razvoj vlaknastog korena je spor. Ove karakteristike korena znače da je ova biljka jedna od biljaka koja se najteže presadjuje. Potrebna je velika pažnja.
Kraj zime i početak proleća je najbolje vreme za sadnju. Sadnice je potrebno saditi što pre, čim ih donesete iz rasadnika.Iskopajte rupu koja će moći da primi ceo koren. Odsecite sve polomljene ili oštećene delove korena. Postarajte se da rupa u koju sadite stablo bude iste dubine kao što je bila ona u kojoj je raslo u rasadniku. Kada stavite sadnicu, rupu popunite finom rastresitom zemljom, bez kamenčića. Kada zatrpate rupu pažljivo pritisnite zemlju i zalijte sa jednom do dve kofe vode. Sada ako je potrebno dodajte još zemlje i još malo zalijte. Oko sadnice od zemlje formirajte mali bazenčić za buduća navodnjavanja, a stablo od sunca zaštitite papirom.
Ne stavljajte veštačko djubrivo u rupu ili oko stabla posle sadnje. Orahovu sadnicu možete početi da djubrite tek posle 1 godine od sadnje.

Tokom prve godine rasta sadnici je potrebno navodnjavanje svakih 10 do 14 dana u zavisnosti od količine padavina i temperature. Umerena, mestimična hladovina tokom prvog leta pomoćiće da drvo preživi kritično prvo leto.

Odsecanje vrha sadnice je veoma važno za opstanak. Posle sadnje, odsecite otprilike gornju polovinu sadnice da bi ste uspoastavili ravnotežu izmedju gubitaka koje su nastale na korenu tokom presadjivanja. Pre nego što odsečete proveriote da li će nakon sečenja ostati bar nekoliko dobrih okca.