| admin | Date: PETAK, 2012-09-21, 3:58 PM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Podizanje zasada maline
U gajenju maline mogu se primeniti razni sistemi. Na malom prostou-okucnici malina se gaji u vidu kratkih spalira ili zive ograde. Moze se primeniti i sistem zbuna sa pravougaonim ili kvadratnim rastojanjem i razmakom medju biljkama od 1 – 3 m.
Spalirni uzgoj i gusta sadnja
U savremenim uslovima podizanje malinjaka koristi se iskljucivo spalirni sistem, u kojem je medjuredno rastojanje od 2.2 do 2.3 m, a u redu 25 cm. Prednosti ovakve guste sadnje su, izmedju ostalog, u podizanju neuobicajno velikog prinosa u prvoj godini roda – i do 90% pune rodnosti.
To je moguce postici tako sto veci broj izdanaka izraste najmanje 160 cm. Zato su vec u prvoj vegetaciji potrebne tri prehrane nitromonkalom. Prva posle izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu 30 cm i treca kada su dugacki 60 cm. Na ovaj nacin vec u prvoj godini, na dobrom zemljistu, moze da se ostvari oko 20 tona maline po hektaru.
Pravilna rezidba-bogat rod
Mada je za postizanje velikih prinosa vazan broj rodnih grancica, izdanci moraju da se prekracuju na radnu visinu i da se proredjuju na razmak od 15-20 cm u spaliru.
Da bi rezidba maline bila uspesna neophodno je poznavanje osnovnih osobina ove vocke. Nadzemni izdanci formiraju se iz pupoljaka koji se nalaze na korenu. Od ranog proleca do polovine vegetacije iz ovih pupoljaka izbijaju izdanci. Prvi izdanci su iz najplicih slojeva, a oni koji se javljaju kasnije su iz vece dubine.
Nadzemni izdanci prakticno zive dve vegetacione sezone. U prvoj postizu najveci vegetativni porast (visinu i debljinu), a u drugoj vegetaciji iz pupoljaka u pazuhu listova izdanaka formiraju se rodne grancice. Iste godine ove grancice donose rod. Posle zavrsene berbe ceo izdanak se susi i najkasnije u roku od sedam dana treba ga ukloniti rezidbom u osnovi. Tako se osigurava bolja osvetljenost i provetrenost zasada, a odstranjen je i moguci izvor zaraze. Ova rezidba je veoma vazna, jer njome se postize bolji porast i dobija zdraviji izdanak za rod u narednoj godini.
Mada je za postizanje velikih prinosa vazan broj rodnih grancica po izdanku, on se mora prikracivati na visinu na kojoj se moze normalno raditi. Visina veca od 18 cm otezava berbu i zbog opterecenosti vegetacionom masom i rodom, ne daje zeljene efekte. Otuda je cilj rezidbe da se po izdanku obezbedi najvise 25 rodnih grancica, sto daje kvalitetan i velik rod – 20 tona po hektaru.
Pored visine rezidbe izdanaka, na kvalitet i prinos utice i sklop izdanaka. Nekada je razmak izmedju izdanaka istog korena iznosio 10 rodnih izdanaka po duznom metro spalira. To nije bilo dobro, jer plodovi su bili sitni, a zbog guste vegetativne mase dolazilo je i do pojave trulezi.
Zbog toga se preporucuje da rastojanje izmedju izdanaka iznosi 15-20 cm, sto znaci da se po duznom metru spalira ostavlja 5-7 izdanaka.
|
| |
| |
