| admin | Date: PETAK, 2012-09-21, 4:00 PM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Zasad maline
Poslednjih nekoliko godina privredna vrednost malina naglo se povecala, jer se u raznim vidovima izvozi u velikim kolicinama.
Prednost gajenja maline u odnosu na druge vocke ogledaju se u tome sto prorodi rano vec u drugoj godini, a u trecoj vec daje pun rod. Uz pravilnu agrotehniku , zasad maline moze da se ekonomski opravdano koristi 10-12 godina. Stete od mraza, vetra i grada znatno su manje i redje. U industriskoj preradi ovo voce je veoma trazena sirovina za proizvodnju sokova, sirupa, vocnih vina i dzemova.
Ne treba zaboraviti da malina izvrsna medonosna biljka, zbog dugog perioda cvetanja, od 20 do 35 dana. Zato se ova vocka gaji na okucnici, na malim povrsinama, ne toliko radi robne proizvodnje, koliko za potrebe domacinstva.
Plodovi maline bogate su raznim organskim jedinjenjima kiselinama, taninima, pektinima, secerima, vitaminima i mineralnim materijama, pre svega magnezijumom i gvozdjem. Zato se malina preporucuje za ishranu dece, a od posebnog je znacaja za ishranu osoba obolelih od raznih kardiovaskularnih bolesti. Lisce maline koristi se u farmakologiji.
Prirodni uslovi uspevanja
Uglavnom je tacno misljenje da malina moze manje-vise uspesno svugde da se gaji, medjutim, za velik i kvalitetan rod u robnoj proizvodnji potrebni su najpovoljniji uslovi. Zato u gajenju pitomih sorti na vecim povrsinama treba imati u vidu prirodne uslove za uspevanje divlje maline.
Prirodna stanista ove vocne vrste su sume. Otuda malina ima bioloske uslovljene zahteve za prohladnom i vlaznom klimom. Bolje uspeva u brdskim i planinskim krajevima nego u ravnici, gde su, po pravilu, posledice suse izrazenije.
Najpovoljniji uslovi za uzgoj malina su obilje padavina u maju i prvoj dekadi juna, suv period u berbi i kisno pozno leto. Iskustvo je pokazalo da se u takvim klimatskim uslovima postize berba i pozeljan porast izdanaka maline za narednu godinu.
Zemljiste i izbor polozaja
Najbolje rezultate u ariljskom kraju malina je dala na smedjim, kiselim zemljistima, na skriljcima. Takva zemljistasa su rastresita, laka za obradu i propusna. Lako primaju i dobro zadrzavaju vlagu.
Zabarena zemljista u dolinama i zemljista na padinama, na kojima se u prolece pojavljuju izvori, obavezno treba izbegavati. Na takvim zemljistima malina ne moze da raste. Izdanci su tanki i krzljavi, plodovi nepravilnog oblika i sitni, a neretko usled punjenja zemljisnih pora vodom dodje i do susenja celog zasada. U praksi se pokazalo mnogo bolje da se malinjak zasniva na nekoliko manjih parcela nego u komadu, na parceli koja nije ujednacena u pogledu kvaliteta zemljista ili mikroreljefa.
Malini najvise odgovaraju severni i severnozapadni polozaji. Tu je vazduh najvlazniji i najhladniji, a malina koja kasno krece, izbegava izmrzavanje pupoljaka i izdanaka od ranih prolecnih mrazeva. Treba izbegavati uvale i siroke, zatvorene doline, gde se zadrzava hladan vazduh. Nepovoljne su i uske dubodoline (“mrazni dzepovi”) i polozaji izlozenim hladnim vetrovima-severcu i kosavi. Ovakva mesta su nepovoljna i zbog preventive od gljivicnih bolesti kao sto su didimela i antraknoza.
Greske u sadnji
Za malinu kao i za ostale vocne vrste, vazi pravilo da je bolja jesenja nego prolecna sadnja.medjutim, teskoca je u tome sto malina dugo zadrzava list, a posto u brdskim krajevimazima rano nastupa, najcesce mora da se pripremi rana prolecna sadnja.
Sadnja u kasno prolece je nepovoljna zato sto se uvecavaju pupoljci na korenu, iz kojih ce izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg ocenjivanja. Pored toga, sve manje vlage u zemljistu i kasni prolecni, topli vetrovi, koji isusuju zilice, najcesce su uzroci loseg prijema sadnica.
Sadnja u suvise vlazno tlo dovodi do toga da se zemljiste oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljaka probije na povrsinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka. Zbog toga gazenje zemljiste oko sadnice, za razliku od drugih vocnih vrsta, nije preporucljivo jer se pupoljci mogu ostetiti.
Sadnja ne sme da bude ni suvise duboka ni suvise plitka. Ako je sadnja suvise plitka, koren ce biti u zoni iz koje se isparavanjem brzo gubi vlaga, a ako je suvise duboka, koren ce biti u “mrtvici”, gde je rezim zemljista nepovoljan, pa dolazi do manje aktivnosti korena i losijeg porasta i plodonosenja.
Direktno stavljanje stajnjaka ili mineralnog djubriva na zilice prilikom sadnje moze dovesti do potpunog susenja korena. I nebrizljiv postupak prilikom sadnje, pogotovo ako sadnice isusuje vetar ili greje sunce, dovodi do losijeg prijema ili propadanja maline. Posle sadnje sadnice se prekracuju na 15 do 20 cm iznad zemlje.
|
| |
| |
