Tehnologija proizvodnje matičnog mleča uglavnom se poklapa sa postupcima uzgoja matica. Male količine mogu se dobiti uzgredno iz rojevskih matičnjaka pre njihovog zatvaranja. Obimnija proizvodnja predpostavlja korišćenje veoma jakih pčelinjih zajednica. U standardnim LR košnicama to su puna dva nastavka odvojena rešetkom. Oni se uređuju tako da se u plodišnom, donjem, nastavku ostavlja matica, dok se iznad matične rešetke, stavlja okvir sa mladim leglom, okviri sa zatvorenim leglom iz kojeg su počele da se izvode mlade pčele i okviri bogati polenom. Počeci matičnjaka, kao i kad se uzgaja matica, umeću se izneđu otvorenog legla. Tu ostaju tri dana. Kada je vreme stabilno i uz obaveznu veoma obilnu pašu jako pčelinje društvo sposobno je da kvalitetno prihvati i odneguje tridesetak larvi. Matičnjke iz košnice ne treba vaditi pre 48 sati, ali ne ni kasnije od 72 sata po presađivanju. Sa izvađenih ramova se pažljivo stresu pčele, a zatim se prenose u besprekorno čist prostor, bez direktne sunčeve svetlosti. Tada treba oštrim zagrejanim nožem skratiti već prilično izvučene matičnjacke i iglom za presađivanje ukloniti larve. Malom drvenom kašikom vadi se mleč i stavlja u sterilne staklene bočice. Kada se bočica napuni na mleč se nakapa nekoliko kapi 40% etil alkohola, zatvara se gumenim čepom koji se zatim hermetizuje slojem rastopljenog voska. Tako dobijen mleč čuva se zaštićen od svetla u frižideru na temperaturi +3 °C do upotrebe, a najdalje godinu dana. Kako je ova plemenita materija izuzetno osetljiva na spoljašnje uticaje vlage, toplote, svetlosti, vazduha i raznih hemijskih agenasa, u farmaceutskoj industriji se prerađuje postupkom liofilizacije, pri čemu se vakuumom oduzima voda pretvarajući je u prah. Samo tako obrađena može da se čuva nekoliko godina.
