| admin | Date: SUBOTA, 2012-09-22, 9:08 AM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Luk iz semena
U zemljama gde se luk proizvodi iz arpadzika prinosi su po pravilu niski, a tamo gde se gaji iz semena ostvaruju se bogate berbe. Kod nas se iz arpadzika crni luk gaji na vise od 95% povrsina, sto pokazuje na neophodnu izmenu nacina proizvodnje.
Prilikom direktne setve otpadaju troskovi za arpadzik. Po pravilu, lukovice iz direktne setve mnogo se bolje i duze cuvaju nego one dobijene iz arpadzika.
Neophodno navodnjavanje
Osnovni uslovi za uspesnu proizvodnju crnog luka iz semena su sorte i mogucnost navodnjavanja. Uspeh u velikoj meri zavisi i od vremena setve. Optimalni rok za setvu u kontinetalnom podrucju je od 5.-15. marta, a u primorskom delu moze se obaviti i ranije. Setva se moze produziti najvise desetak dana, utice na smanjenje prinosa.
Da bi setva bila kvalitetna neophodno je predhodno ravnanje zemljista i dobra predsetvena priprema, sto se moze uraditi setvospremacima koji imaju ravnac. Zavrsna predsetvena priprema treba da bude sasvim plitka, da bi se semenu obezbedila tvrda podloga i rastresit pokrivac.
Visina prinosa u ovoj proizvodnji direktno je uslovljena ostvarenjem sklopa. U zavisnosti od toga kakva se sejalica koristi, razmak redova iznosi 20-35 cm, ali se mora voditi racuna o tome da se postigne sklop od 600-900 hiljada biljaka po hektaru. Iz prakticnih razloga se preporucuje setva na 25 cm, ali da se u redu ostave biljke na razmaku 5-6 cm. Koriscenjem preciznih sejalica setva se obavlja na konacan razmak i tako izbegava rucno proredjivanje. Za takvu setvu potrebno je 5-8 kilograma semena po hektaru.
Crni luk najbolje uspeva posle preduseva djubreni stajnjakom (paprika, kupus), a dobro uspeva i posle strnina, koje omogucavaju dobru i blagovremenu osnovnu obradu i predsetvenu pripremu.
Za djubrenje crnog luka treba koristiti samo mineralno djubriva. Ako se djubri samo stajnjakom, stvaraju se vodnjikave, socne lukovice losijeg kvaliteta, nepodesne za duze cuvanje. Kolicina mineralnog djubriva zavisi od toga koliko u zemljistu ima osnovnih hraniva. Prosecno se koristi 120-130 kilograma cistog azota, 80 kilograma fosfora i 140 kilograma kalijuma.
Nega useva sastoji se u navodnjavanju, zastiti od korova, bolesti i stetocina, eventualno jednog ili dva okopavanja.
Navodnjavanje je obavezno tokom cele vegetacije. U pocetku su zalivne norme manje (15-20 mm). Zalivanje se prekida oko 20 dana pre vadjenja. Tako se omogucava pravilno doziranje lukovica.
Nikako bez herbicida
Za suzbijanje korova u luku neophodna je primena herbicida. Ima vise efikasnih herbicida, ali se najcesce koristi “stomp” u dozi pet litara po hektaru. Najbolje je da se primeni posle setve, odnosno neposredno pred nicanje luka. U toku vegetacije, ali tek kada biljka obrazuje pet stalnih listova, ako se pojave korovi, mogu se upotrebiti “prohelan” ili “afalon”.
Najcesce i najstetnija bolest crnog luka je plamenjaca. Protiv ove, ali i protiv ostalih bolesti luka (gar, bela trulez) prska se klasicnim preparatima (“ditan”, “cineb”, “bakarni krec”). U poslednje vreme sve vise se upotrebljava sistemicni fungicid “ridomil”, koji obezbedjuje znatno duzi period zastite. Rastvoru fungicida treba dodati neki od insekticida, da bi se sprecila pojava larvi lukove muve.
Da bi se dobile sto kvalitetnije lukovice, vazno je odrediti pravo vreme vadjenja. U nas je ustaljeno da se luk vadi tek kada se nadzemni deo sasvim osusi. To je velika greska, jer tada cesto dolazi doretrovegetacije (prorastanja novih korencica). Ovo ima za posledicu brzo prorastanje i kvarenje lukovica. Zato luk treba vaditi kada se na oko 50 % biljaka utvrdi poleganje laznog stabla, dakle kada je nadzemna masa jos zelena. Izvadjene lukovice ostaju na njivi oko sedam dana, da se suse. Potom se stavljaju u vrece i pri tome se ostranjuju osuseni listovi i korencici.
|
| |
| |
