Reč je o uobičajenom iskustvu; jedna, inače u drugim prilikama inteligentna i osetljiva osoba, neočekivano se do ušiju zaljubi u neku totalno neočekivanu personu. Ali, kakav je to "faktor X" koji vas navodi da se zagledate u nekoga i kažete - to je pravi ili prava? Ako ste žena, deo odgovora se možda nalazi u nesvesnom upoređivanju koliko izabranik vašeg srca liči na vašeg oca, ne toliko fizički koliko po naravi, inteligenciji i temperamentu. Do ovakvog zaključka došla je psiholog Linda Butrojd koja je predvodila tim istraživača sa britanskog Univerziteta Darham.
Naučno istraživanje je ipak jedno, a svakodnevica nešto sasvim drugo. Teško da neko može da dokuči koliki je broj žena koje su životnog saputnika odabrale upoređujući idealne proporcije sa licem oca a zatim sa licem partnera a onda sve to "izmiksirala" da bi dobila - muža...
Ona je dokazala da će žena koja je u detinjstvu imala dobre odnose sa ocem u 90 odsto slučajeva izabrati partnera koji je fizički i mentalno najsličniji njenom ocu. Istraživači su tragali za dokazom za "roditeljskim seksualnim pečatom", nekom vrstom "seksualne naklonosti" žene prema osobama koje poseduju neku od osobina njenog oca.
U toku istraživanja grupi žena pokazane su fotografije lica muškaraca i zatraženo je da ocene njihovu privlačnost. Sklop lica je ocenjivan prema gotovo idealnim proporcijama a zatim upoređivan sa licem oca dotične žene. Od žena je takođe zatraženo da ocene svoje odnose sa očevima, posebno u vreme odrastanja, koliko su vremena provodile s njima i koliku su ulogu očevi igrali u njihovom odrastanju.
Istraživanje je, zapravo, bilo neka vrsta nastavka ranijih ogleda psihologa Tamaša Berečkeja u kojima je pokazano da supruge osećaju netrpeljivost prema svekrvama - ako su njihovi muževi bili "mamini ljubimci" kao deca. Fenomen "roditeljskog seksualnog pečata" koji pokazuje simpatije i ljubav ali i netrpeljivost, primećen je i kod mnogih životinja a posebno je izražen kod zebri ali i ptica zeba.
Nema sumnje da će biti žestokih reakcija na najnovije rezultate istraživanje u kojima će se obiolato koristiti reči "Frojd" i "Edip". Ali, primećuje se u napisu u časopisu Nju sajentist, biće i značajnih koristi od otkrića o ovim "pečatima"