Osećanje razočaranja je dobro poznato svakom od nas, pa i u ljubavnim odnosima. Međutim, postoje ljudi koji su veoma često razočarani u ljubavi, ma koliko menjali partnere. Iako druge glasno optužuju da su ih razočarali, u sebi se pitaju kako to da stalno iznova biraju osobu koja će ih razočarati.

Iako mnogi doživljavaju osećanje razočaranja kao nešto neprijatno i negativno, da li je to zaista tako?

Ljudi osećaju razočaranje onda kada shvate da realnost nije onoliko pozitivna koliko su očekivali. Kada neko ima neku iluziju o stvarnosti, razočara se kada shvati da se stvarnost ne uklapa u iluziju. I kada ima pozitivan sadržaj, iluzija je obmana, što je čini nečim negativnim. Psihološka definicija iluzije je pogrešna predstava o stvarnosti nastala greškom u opažanju. Na to značenje upućuje i latinski koren reči iluzija: ludere, što znači igra, suprotnost stvarnosti.

U sukobu predstave i stvarnosti, uvek prednost ima stvarnost. I zato, umesto da optužujemo stvarnost što se nije uklopila u naša očekivanja, bolje je da prihvatimo stvarnost kao takvu. I zato je razočaranost iako neprijatna, pozitivno osećanje. U etimološkom smislu reč razočaranost sadrži koren čar koji označava magijski postupak, čaranje, kojim se izaziva trans kod druge osobe. Za to stanje se koriste reči začaran i očaran. A kada osoba izađe iz transa, kada uvidi stvarnost, tada nastupa razočaranje.

Za razočaranost drugom osobom nekada nisu razlog naša očekivanja, već to što nam se ona pogrešno predstavila, što je lagala i glumila i tako nas obmanula.

Posebnu sklonost ka čestom razočaravanju u ljubavi imaju oni koji preklapaju ideal i iluziju. Oni postaju razočarani onda kada shvate da sa određenom osobom nije moguće ostvariti zamišljeni ideal. Ali neke ideale nije moguće ostvariti ni sa jednom osobom. Takvi ljudi su sami sebe osudili na konstantno osećanje razočaranosti.

Idealna očekivanja od ljubavi i partnerstva koja su tako karakteristična za mladu generaciju često su izvor jedne konstantne, delimične ili potpune razočaranosti u ljubavnu vezu tokom kasnijeg života. Tipični scenario je da mlada osoba ulazi u vezu iz osećanja zaljubljenosti zbog kojeg u prvih nekoliko godina veze misli da je uspela da ostvari svoj ideal, da bi nakon prestanka zaljubljenosti počela da oseća veće ili manje razočaranje. Ako ono nije toliko snažno da bi osoba raskinula ili razvela se, ona ostaje u vezi ili braku u jednom konstantnom polurazočaranju. Da bi neko bio zadovoljan svojom vezom ili brakom, prvo je mora prihvatiti takvu kakva je, odustati od iluzija.