Štetni uticaji

Koža kao nežni štit ljudskog organizma, pre svega se mora štititi od slobodnih radikala. Ovi agresivni molekuli nastaju prilikom prolaza materije kroz kožu, a glavni uzročnici su UV-zračenje, zagađenost životne sredine i nikotin. Nezasićene ćelije su izložene napadu ovih faktora, pa gube svoju funkcionalnost. Navedenim štetnim uticajima najefikasnije se mogu suprotstaviti vitamini A i E, poznati pod nazivom antioksidanti. U prozivodnji modernih kozmetičkih preparata potenciraju se upravo ove supstance, kako bi se koži pružila neka vrsta biosignala da ona sama počne da izgrađuje sopstveni odbrambeni mehanizam. Ovakvim specijalnim pristupom nezi kože, ide se na to da se njenim ćelijama stvori privid kako su deset godina mlađe, ne bi li one brže funkcionisale.

Uloga hormona

Naredna stavka su hormoni. Ove hemijske supstance učestvuju u svim funkcijama organizma. Hormoni se stvaraju u žlezdama različitog tipa i namene, a putem krvotoka transportuju se na svoje odredište. Produkcija hormona u vezi je sa starosnim dobom, tako da s godinama koža postaje naboranija, a mmišićna masa sve više slabi, pretvarajući se u masno tkivo. Ono što kozmetika može da učini jeste da, pomoću adekvatnih preparata, hormonima povrati izgubljenu vrednost. U Americi se takvi preparati mogu naći po apotekama, čak i u slobodnoj prodaji. U Evropi vlada veća predostrožnost po ovom pitanju, jer i preterani unos hormona u organizam, i to veštačkim putem, takođe može voditi dodatnim komplikacijama, čak stvaranju kancera. Iz tog razloga se kozmetička industrija okreće tzv. fitohormonima, koji su biljnog porekla, pa samim tim i manje rizični od onih hormonskih preparata koji se mogu izdati samo uz recept lekara.

Zlatno pravilo: sprečiti!

Nije potrebno već od dvadesete godine koristiti kreme s koncentrovanim aktivnim materijama jakog dejstva ili u kožu utrljavati veliku količinu krema protiv starenja. Dovoljno je sprečiti oštećenja, a to znači da morate da poštujete jedino i osnovno pravilo: vlažiti i zaštititi. Hidratantni tretmani, podjednako neophodni suvoj i vrlo masnoj koži, na samom su vrhu lestvice kozmetičke nege. Zahvaljujući aktivnim materijama hidratantnog dejstva, površinski sloj štiti kožu od štetnih spoljašnjih uticaja. Da bi se u potpunosti sačuvala neophodna vlažnost, potrebno je da izbegavate prejaka sredstva za čišćenje, naročito sapune. Lice treba čistiti gelovima ili mlekom i tonikom.

Zdrav život

Najbolja zaštita kože je zdrav način života. Zbog toga izbegavajte sve činioce koji ubrzavaju proces starenja, a među najopasnijima je sunce. Bilo bi dobro da tokom cele godine koristite dnevne kreme sa zaštitnim UVA i UVB filterima. UVA zraci nanose više štete od UVB, jer su odgovorni za nastanak slobodnih radikala, visoko reaktivnih molekula koji oštećuju ćelije. Osim sunca i pušenje utiče na prevremeno starenje kože, jer se pod uticajem dima krvni sudovi i kapilari skupljaju, u ćelije i tkiva dolazi manje krvi a samim tim i kiseonik, što ubrzava proces starenja. Dobro bi bilo smanjiti stres i umor, spavati barem sedam sati dnevno, prednost dati zdravoj hrani, uzimati vitaminske preparate itd.

Ciljana nega protiv bora

Borba protiv starenja počinje u vašem kupatilu i to svakodnevnom negom i kremama protiv bora. Njihova delotvornost je dokazana jer poboljšavaju ukupno stanje kože i brišu sitne bore, a učinak im je daleko bolji i vidljiviji od učinka uobičajene hidratantne kreme. To ipak ne znači da od tih krema treba očekivati čuda. Iako sadrže aktivne materije za smanjivanje i sprečavanje nastanka novih bora, te kreme ne mogu zameniti radikalne medicinske i hirurške metode. Suva, osetljiva i tanka koža neizbežno će brže stariti od drugih tipova, no učinak vremena može se ublažiti i usporiti. Zašto, dakle, ne pokušati?

Danas postoje specijalne kreme za svaki tip kože, za svako životno doba, dakle za svaku ženu. Proizvodi s oznakom “anti-age” mogu se koristiti već od 25. godine života, ako je potrebno. U tim godinama bore se ne brišu, već je potrebno i važno sprečiti njihovo stvaranje. Obično se preporučuje da je oko 40. godine potrebno početi koristiti kreme protiv bora s jakim aktivnim materijama. Ženama u 50-im godinama danas su na raspolaganju i nove kreme koje rešavaju posledice promena lučenja hormona.

Učinak aktivnih materija

Aktivne materije u kremama protiv bora skrivaju se iza složenih naziva. Dele se u tri velike grupe:

Š Voćne kiseline ili AHA su sastavni deo brojnih kozmetičkih proizvoda. Najpoznatija od tih kiselina je svakako glikolna. U velikoj koncentraciji je sadrže brojne kreme protiv bora koje se dobijaju na recept, a sadrže je i neke vrste pilinga. Najznačajniji učinak glikolne kiseline je odstranjivanje martvih ćelija kože. AHA izglađuju sitne bore, ali samo ako se proizvod koristi redovno.

Š Vitamin A posebno je delotvoran u obliku kiseline vitamina A kojeg sadrže neke dermatološke kreme. U kozmetičkim kremama se koristi u obliku retinola, čistog oblika vitamina A čiji se jedan deo pretvara u kiselinu vitamina A. Taj sastojak podstiče obnovu ćelija i utiče na pravilno orožnjavanje površinskog sloja kože.

Š Vitamin C koristi se odnedavno kao važan "anti-age" faktor. Kožu štiti od slobodnih radikala i podstiče sintezu kolagena. Ukratko, vitamin C usporava slabljenje prirodnog tonusa kože.

Kremu treba nanositi i ujutro ili uveče. Za dan se preporučuje krema bogata sastojcima protiv slobodnih radikala (ako ništa drugo, barem krema s UV filterom), jer sunce podstiče njihovo delovanje. Uveče je koži potrebna krema za regeneraciju. Najbolje je, međutim, kombinovati dve, tri kreme koje su u tom trenutku potrebne koži. Iako novije kreme više nisu tako masne krao pre, ne treba ih nanositi na nežnu kožu oko očiju. Za to osetljivo područje postoje posebne kreme. Dobro hidrirana koža bolje reaguje na sve druge sastojke, ali posle tridesete godine života nije dovoljno koristiti samo hidratantnu kremu.

Usta

Usta se uvek pokreću: ona se smeju, osmehuju, govore, prave grimase, a sve to postepeno dovodi do stvaranja bora. Ova zona lica je naročito osetljiva jer joj nedostaju lojne žlezde i koža je veoma tanka.

Hladnoća, vetar i sunce imaju najagresivniji uticaj na usne i zonu oko njih. Ako su vam ispucale, obavezno treba koristiti balzam za negu, a na zonu oko usana redovno nanositi proizvode za negu u skladu sa vašim tipom kože.

Oči

Koža u zoni očiju je izuzetno tanka i osetljiva – njena debljina je samo 0,5 mm, u poređenju sa kožom na drugim delovima lica koja je prosečne debljine od 2 mm. Dva puta se brže isušuje, a sa 22 mišića oko oka i 10.000 treptaja svakog dana, ovaj deo lica je u stalnom pokretu i naročito je ugrožen spoljašnjim uticajima. Redovno uklanjanje šminke, hranljivi proizvodi protiv bora i hidratacija moraju postati svakodnevna rutina.

Podvaljak

Starenje konture lica i vrata je uzrokovano nedostatkom čvrstine, koja sve više opušta kožu. Čvrstina kože se oslanja na splet vlakana kolagena i elastina u srcu dermisa. Slobodni radikali mogu da oštete ovu strukturu, što dovodi do gubitka mehaničkih kvaliteta kože koja više ne prianja dobro na strukturu lobanje. Jednostavne samo-masažne tehnike i proizvodi na bazi elastina i kolagena mogu uspešno da se odupru ovom problemu.

Vertikalne bore

Javljaju se dosta rano kod zabrinutih, uznemirenih osoba i s vemenom se samo 
produbljuju.

Fine borice

Mogu se javiti već oko 20. godine života i malo-pomalo prerasti u zrakaste bore (u obliku ptičjih nožica).

Sitne bore

Od 30. godine male bore počinju da se javljaju na obrazima žena koje su se mnogo izlagale suncu. Oko 50. godine života, kad dolazi do opuštanja kože, te se bore produbljuju.

Dugačke bore

Bora koja se proteže od nozdrva do uglova usana javlja se već oko 25. godine. Dugačka bora može se ustaliti već nakon 30. godine života.

Opuštanje obrisa lica

Negde između 35. i 40. godine oblik lica više nije besprekorno ovalan i opušta se. Kao posledica, oko 45. godine formiraju se „obešeni obrazi” od vilice do brade.

Prirodni antioksidanti

Nikako ne smemo da zaboravimo da na nastanak bora mnogo utiče i nepravilna ishrana. Rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih u Australiji, Indoneziji i Švedskoj, pokazuju da najmanje bora imaju ljudi koji su tokom života jeli voće, zeleno povrće, jaja, ribu, mahunarke i maslinovo ulje. Ljude koji na jelovniku većinom imaju crveno meso, margarin, maslac, puno ugljenih hidrata, čekaju mnogo veći problemi s borama. Zbog toga se preporučuje da što više jedete voće i povrće i da pripremate hranu na maslinovom ulju jer su to prirodni izvori vitamina A, C, E i drugih antioksidanata.