| admin | Date: CETVRTAK, 2013-03-14, 3:19 PM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Zašto mrlje od kafe uvek izgledaju kao da su uokvirene smeđom bojom, a mrlje od soka ne?
U našu zemlju, kao i većinu drugih, već godinama na nedeljnom nivou stižu
vesti o naučnim istraživanjima u vezi sa kafom. Zna se da ne treba
preterivati sa ispijanjem kafe, ali i to da ona može biti od koristi za
organizam. No, zaključci mnogobrojnih naučnih istraživanja o kafi koji
stignu do medija tako su „zakuvani“ da postanu banalizovani. Jedne
nedelje kafa maltene može da nam produži trepavice, a sledeće nedelje
tvrdi se da izaziva halucinacije. Sve se svodi na to da nas takva
„naučna otkrića“ najčešće samo zbune, jer su kontradiktorna, a u
najboljem slučaju mogu da nam posluže za trominutnu zabavu.
No, postoje neke priče o kafi koje se ne menjaju vekovima.
Kafa je otkrivena u IX veku u Etiopiji. Legenda kaže da je čobanin primetio
da se njegove koze nekako čudno ponašaju i da su „dobro raspoložene“.
Uočio je i sitne plodove koji su rasli u zelenom žbunju i koje su,
izgleda, koze jele.
Čobanin je nabrao bobice, a šta je radio sa njima, ne zna se, ali je posle nekog vremena nastala kafa.
Čudotvorni plod koji donosi dobro raspoloženje i energiju brzo je postao
popularan. Proširio se na sever do turske imperije, mada su pojedini
sultani potapali galije sa tovarima kafe i zakonom zabranjivali njeno
ispijanje.
Pet vekova kasnije, kafa je zahvaljujući turskim osvajačkim pohodima stigla u Evropu.
U XVII veku došli su do ispred Beča mada nisu uspeli da ga osvoje. Otišli
su na jug, ali su ispred bečkih zidina zaboravili stotinak džakova sa
nesamlevenom kafom. Austrijanci su bili oduševljeni. Dva veka kasnije
biljka kafe uveliko se sadi u Brazilu, bere i šalje na sve strane sveta.
Brazil je i danas najveći proizvođač kafe.
PROUČAVAJUĆI FLEKU
Iz kafe se može izdvojiti blizu 1500 različitih supstanci, a tokom njenog
pripremanja dešava se 13 različitih hemijskih i fizičkih procesa.
Krajnji ukus, izgled i sastav kafe zavise od toga gde je kafa uzgajana, u
kakvoj klimi, kakav je sastav zemljišta i da li je dodavano veštačko
đubrivo, kada je kafa obrana i na koji način…
Zanimljivo je da danas postoje brojne institucije – katedre univerziteta ili samostalni
instituti – koje se bave isključivo proučavanjem kafe i svega u vezi s
njom: kako se uzgaja, kako se bere, obrađuje, kuva, pije i šta se dešava
kada jednom uđe u čovečji organizam.
Naučnici koji proučavaju kafu dobri su poznavaoci genetike, botanike, matematike, hemije,
biologije, fizike, psihologije, agronomije i mnogih drugih disciplina.
Oni među njima koji su se posebno bavili i flekama od kafe i pitali se
zašto je njihov izgled drugačiji od oblika mrlja nastalih od drugih
napitaka, odnosno zašto izgleda kao da su fleke od kafe uokvirene
tamnijim pojasom. Proučavajući ovu pojavu, oni su zaključili da su
čestice kafe sferičnog oblika, za razliku od većine drugih napitaka koji
imaju duguljaste čestice. Kada se kap kafe na nekoj podlozi suši,
tečnost brže isparava na tankim ivicama kapi, pa istovremeno sadržaj iz
sredine mrlje struji ka ivicama i ponovo ih ispunjava. Kada sve na kraju
ispari, čvrsti komadići koji se mere u mikrometrima ostaju na ivicama
formirajući obruč oko mrlje.
Kakve to sve ima veze sa oblikom čestica? Sasvim suprotno od onoga što su naučnici pretpostavili,
duguljaste čestice u napicima mnogo se pravilnije rasporede i lakše
vezuju tokom sušenja, pa ujednačenije popunjavaju površinu mrlje, za
razliku od sferičnih zrnaca kafe koja teže da se kreću ka ivicama.
SLUČAJ DOMAĆE KAFE
Kafa koju pijemo, bilo da je „domaća“, espreso, kapućino ili bilo koja
druga, zapravo je rastvor mlevene kafe u vodi. Većina prženih kafa,
ukoliko ih stavimo u hladnu vodu, samo će se delimično rastvoriti. Da
bismo od nje napravili ukusan napitak, voda mora prethodno dobro da se
zagreje. Kada dostigne 100 ℃, u vodi se zadržava velika količina
energije, a voda brzo struji. Granule se tako skoro potpuno rastvore.
Onda kafu „zakuvavamo“ – tečnost na trenutak sklanjamo sa ringle da se
prohladi i ponovo vraćamo i zagrevamo do ključanja kako bismo se
osigurali da je kafa potpuno rastvorena.
Pošto je skuvana, kafu iz džezve presipamo u šolju i ona počinje da se hladi – toplota se
prenosi na zidove šolje, a šolja istovremeno emituje toplotu u okolni
vazduh. Od trenutka kada gotovu kafu, koja je ključala na 100 stepeni,
sklonimo sa ringle i sipamo u šolju, pa dok se njena temperatura spusti
na 50 ℃, prođe svega jedan minut. No, kako vreme odmiče, njena
temperatura sve sporije opada.
Isto tako, kafa se brže hladi u crnoj nego u beloj šolji, jer crni predmeti bolje zrače toplotu nego
beli. Kafu ćemo brže ohladiti i ako duvamo u njenu površinu ili je
mešamo kašičicom. Utvrđeno je i da je korisnije da upotrebimo metalnu
kašičicu nego plastičnu, jer ona mnogo bolje apsorbuje toplotu od
plastike i predaje je okolini, usled čega se kafa brže hladi. Ako vam se
baš žuri da što pre popijete kafu, pomoći će ako u vreo napitak dodate
šećer, mleko ili šlag.
|
| |
| |
