Astma se javlja kad bronhije u plućima postanu preosetljive, reagujući na jednu ili više materija koje ydravim osobama uopšte ne škode. Zbog takve reakcije yidovi disajnih puteva oteknu i počnu da luče sluz, čime se smanjuje prostor za prolazak vazduha. Glavni simptomi uključuju nestanak daha, otežano disanje, kašalj i stezanje u grudima. Napadi variraju po težini, od blažeg nedostatka vazduha do gušenja koje bolesniku ugrožava život. Česti napadi astme su velika smetnja u svakodnevnom životu.

Neke osobe su nasledno sklone oboljevanju os astme, dok se kod mnogih drugih ova bolest razvija iz nepoznatog razloga. Alergijska reakcija je uzrok astme kod jednog od osmoro dece i kod jedne od 13 odraslih osoba iznad 30 godina. Postoji i niz drugih faktora koji mogu biti pokretač preosetljivosti disajnih puteva, što je osnova ove bolesti.

Postoji nekoliko mogućih razloga za povećanje broja obolelih od astme. Poboljšani životni uslovi u razvijenim krajevima znače da su tamošnji ljudi u ranom detinjstvu izloženi manjem broju infektivnih i parazitskih bolesti, pa kod njih nema rane stimulacije imunog sistema koja nastaje usled izloženosti stranim organizmima tako da kasnije mogu da preterano reaguju ne samo na te organizme već i na druge materije. Zbog ćeste upotrebe antibiotika astma postaje još verovatnija. Moguće je da antibiotici remete razvoj normalnog imuniteta menjajući vrste crevnih bakterija. Što deca više rastu, verovatno je da će preterano reagovati na virusne infekcije i razne materije u životnoj sredini. Možda treba kriviti i zagađivače životne sredine.

Prevencija

Pokušajte da ustanovite koji je uzrok vaših napada astme pa preduzmite odgovarajuće mere da ga izbegnete. Po hladnom vremenu omotajte maramu oko nosa i usta da biste udisali topliji vazduh. Po vrelim i vlažnim danima zagađenost vazduha često dostiže najviši nivo, pa je bolje da ostanete kući. Nemojte upotrebljavati proizvode u spreju, a svoj dom pretvorite u zonu za nepušače.

Ako alergijski testovi pokažu da ste osetljivi na grinje iz kućne prašine, razmislite o zameni tepisona ili tepiha čvrstim podnim oblogama kao što su pločice ili drvo. Tapacirani nameštaj i zavese često čistite usisivačem i redovno ih perite. Često perite posteljinu, i to na najvišoj temperaturi koju tkanina može da podnese. Na jastuk i madrac navucite antialergijske navlake. Nabavite usisivač ili prečistač vazduha sa visoko efikasnim HEPA filterom ili instalirajte takav filter u sistem za grejanje. Grinje se vrlo brzo ratmnožavaju u vlažnim uslovima, pa ako je procenat vlage u vašem stanu ili kući visok kupite isušivač vazduha.

Jednom nedeljno očistite plišane igračke od grinja: one koje se mogu prati u veš mašini operite, a druge ostavite preko noći u zamrzivaču.

Ishrana i dodaci ishrani. Zdrava ishrana smanjuje rizik od otežanog disanja. Može vam pomoći i magnezijum kao dodatak ishrani, a vitamini C i E mogu da smanje učestalost napada koje izazivaju duvanski dim ili zagađenje vazduha. Tablete belog luka mogu da smanje lučenje sluzi koja sužava disajne puteve. Preduzmite sve mere da utvrdite na koje ste namirnice možda alergični ili preosteljivi pa ih isključite iz ishrane.

Fizičke vežbe. Opštu formu popravite sa pola sata svakodnevnog žustrog vežbanja, od toga ćete se osećati bolje, a pluća će vam biti zdravija.

Disanje i joga. Redovne vežbe disanja, na primer one kojima vas uče Butejkovi učitelji i oni koji se bave jogom, povećavaju sposobnost opuštanja grudnih mišića. Tim vežbama može se postići i kontrola strepnje i drugih reakcija na stres, od čega se takođe sužavaju disajni putevi. Česte epizode preteranoh stresa lako nam usađuju naviku da ubrzano dišemo. Time se iz organizma uklanja suviše ugljen dioksida, pa se smanjuje kiselost krvi i količina kiseonika dostupnog ćelijama. Sve to vodi do «gladi za vazduhom», želje za što većom količinom kiseonika i sve bržeg disanja.

Lekovito bilje. Neke biljke mogu da pomognu opuštanje disajnih puteva i izbacivanje sluzi, njih spadaju ehinacea, podbel, oman, sladić, izop i majčina dušica. Ako osećate napetost, posebno su korisni sporiš i kamilica. Tokom dana pijte 1 do 2 šolje čaja od neke od ovih biljka.

Lečenje

Čim osetite da se napad približava, udaljite se od svakog potencijalnog uzroka, ostanite u toploj sobi i pozovite pomoć.

Vežbe disanja tokom napada. Sedite udobno i uspravno, jednu ruku položite na grudi a drugu na želudac pa se skoncentrišite na opuštanje, polako i blago udišući kroz nos i puneći pluća vazduhom uz pomoć trbušnih mišića. Ruka na želudcu mora se sa svakim udahom pomerati gore-dole jače od ruke koju držite na grudima.

Homeopatija. Sledeći preparati mogu da olakšaju blaže astmatične napade:
- Arsenicum
- Ipecacuanha
- Natrium sulphuricum
- Pulsatilla

Druge terapije. Nekim astmatičarima može da pomogne i akupunktura.