Zbog bolesti krvnih sudova može doći do smanjenog dotoka krvi u tkiva, kao i do zadržavanja tečnosti u organizmu. Bolesti krvnih sudova su osnovni uzrok većine kardiovaskularnih oboljenja, angine pektoris i srčanog udara, bolova u rukama i nogama pri hodanju, veoma hladnih ruku, stopala i nosa, Rejnoovog sindroma, migrene moždanog udara i prolaznih napada ishemije. Ovaj poremećaj takođe izaziva i vrtoglavicu, gubitak pamćenja i zbunjenost. Ređe manifestacije obuhvataju grupu upalnih stanja poznatih pod zajedničkim nazivom vaskulitis ili arteritis.

Uzroci

Bolesti krvnih sudova mogu izazvati mnogi faktori. Često se događa da poremećaj nastupi zbog istovremenog delovanja nekoliko faktora.

Upala zida krvnog suda. Ovo je izazvanonakupljanjem «lošeg» holesterola (LDL) u krvnim sudovima. Čestice LDL nakupljaju se na zidovima krvnih sudova kao sloj žućkaste mase nazvane aterom. Time se krvni sud sužava, a u protoku krvi dolazi do kovitlanja, što stvara sićušne pukotine na zidu krvnog suda, a nakon njihovog zarastanja ostaju ožiljci. Takvi krvni sudovi mogu da puknu na tako oslabljenim mestima, što dovodi do obilnog krvarenja koje oštećuje okolno tkivo. Zadebljali zid krvnog suda pogoduje i nastanku ugrušaka i daljem začepljenju.

Poznati faktori
- Visok nivo masnoće u krvi
- Visok nivo šećera u krvi
- Pušenje i pasivno pušenje
- Autoimuni poremećaji

Mogući faktori
Visok nivo aminokiseline homocisteina. Virusna iili bakterijska infekcija, kao što su dugotrajna upala pluća ili upala desni.

Otvrdnjavanje krvnih sudova pogoršava cirkulaciju. Zidovi krvnih sudova gube elastičnost zbog visokog krvnog pritiska, pušenja, neaktivnosti ili ateroma.

Zgrušavanje krvi podstiče stvaranje ugrušaka u krvnim sudovima, a uzrok toga može biti neaktivnost, bilo kakva infekcija, hladno vreme i/ili ishrana siromašnim hranljivim materijama, a bogata zasićenim masnoćama.

Preosetljivost arterijskih mišića dovodi do neočekivanih promena u prečniku arterija i protoku krvi. Takvo stanje može biti posledica niskog nivoa magnezijuma i kalcijuma, pušenja, promene nivoa hormona, nedovoljnog unosa vitamina C ili prekomernog unosa masti.

Prevencija

U vezi s bolestima krvnih sudova postoji niz utvrđenih faktora i prihvatanjem drugih, zdravih navika možete pomoći svojim arterijama da ostanu jake.

Ostavite pušenje. Pušenje sužava krvne sudove i povećava oksidaciju masnoće u krvi. Ostavljanjem pušenja smanjujete rizik od ozbiljnih oboljenja krvnih sudova, a što duže ostanete nepušač to i rizik postaje manji. Ako ustanovite da ne možete ponovo da ostavite pušenje, barem ga smanjite i jedite mnogo namirnica bogatih vitaminima C i E. Svaka cigareta koju popušite uništava oko 25 mg vitamina C, a taj vitamin potreban vam je kao zaštita od srčanih oboljenja.

Budite aktivni. Pola sata fizičkih vežbi 5 ili više dana u nedelji dobro je za srce i cirkulaciju. Vežbanjem se povećava srazmera zaštitnog HDL holesterola u odnosu na potencijalno opasan LDL holesterol, jača se srce i podstiče gubitak težine. Pre vežbanja se uvek zagrejte, naročito posle nekog masnog obroka.

Smanjite napetost. Svakog dana odvojite vreme za opuštanje uma i tela. Dobar način je sastanak sa prijateljima, odlazak u bioskop ili gledanje televizije, kreativno kuvanje, baštovanstvo, šetnja s psom, uživanje u vicevima i seksu i igranje sa decom. Isto tako možete pokušati sa progresivnom mišićnom relaksacijom, meditacijom i jogom.

Visok nivo stresa je okidač za lučenje adrenalina, kortizona i drugih hormona, čime se povišava krvni pritisak i pojačava oksidacija masnoća u krvi. Čak i lakša depresija podiže nivo hormona strsa, a krv postaje gušća i sklonija zgrušavanju. Osim toga, ako ste pod stresom ili u depresiji, manje je verovatno da ćete paziti na sebe, a verovatnije je da ćete se prepustiti navikama kao što su pušenje ili kompulzivno jedenje, naročito slatkih ili masnih jela.

Veština savladavanja stresa i depresije ne podrazumeva samo brigu o fizičkom zdravlju, već i uviđanje sopstvenih osećanja i bavljenje njima.

Odaberite zdrav način ishrane. Izbegavajte preterivanje u jelu, a posebno ograničite namirnice koje sadrže životinjske masnoće i transmasne kiseline.

Obilan i mastan obrok izaziva porast masnoće u krvi, što podstiče stvaranje ateroma. Ograničite unos proizvoda životinjskog porekla. Povećani rizik od bolesti krvnih sudova javlja se kod osoba koje u ishrani koriste previše soli, jer se time povećava krvni pritisak.

Neke hranljive materije dobro deluju na srce i krvne sudove. To su antioksidansi.

Omega 6 masne kiseline, omega 3 masne kiseline, biljni estrogeni i rastvorljiva vlakna pomažu u suzbijanju štetnog delovanja masnoće u krvi.

Ove hranljive materije pomažu održavanje zdravlja krvnih sudova, jačanje imunog sistema i suzbijanje opasnosti od zasićenih masti i ostalih materija koje nadražuju krvne sudove. Voće i povrće i povrće sadrži i prirodne salicilate koji sprečavaju zgrušavanje krvi, kao i riblja omega 3 masne kiseline.

Pokoja čaša vina za većinu ljudi ne predstavlja nikakvu opasnost, a može da koristi krvnim sudovima. Za one koji žele da izbegavaju alkohol, kao alternativa može da posluži sok od grožđa.

Pazite na težinu. Izbegavajte gojenje, naročito ako ste skloni stvaranju masnih naslaga oko struka i na stomaku i poprimanja izgleda nalik na jabuku.

Nakupljanje sala na tim područjima povećava verovatnoću srčanog udara.

Čuvajte se hladnoće. Uz život na hladnom podneblju krv postaje gušća, čime se povećava i mogućnost stvaranja ugrušaka.

Ako živite na hladnom, vlažnom i vetrovitom mestu, a kod vas postoje i dodatni faktori rizika, razmislite o selidbi na neko toplije područje.

Ako to nije moguće, izbegavajte hladnoću i dovoljno se utoplite kada morate da boravite van kuće.

Pazite kako dišete. Kada ste pod stresom, izbegavajte ubrzano disanje. Od prebrzog disanja krv postaje relativno alkalna, što znači da crvena krvna zrnca teže snabdevaju kiseonikom ćelije u zidovima krvnih sudova.

Lekovito bilje. Ako se koriste kao čaj ili dodatak jelima «topli» začini doprinose zdravlju krvnih sudova jer podstiču cirkulaciju i šire sudove koji snabdevaju krvlju ruke i noge.

Pijte do 3 šolje dnevno čaja od ginka da biste preduhitrili upalu zidova krvnih sudova i sprečili stvaranje naslaga štetnog holesterola.

Redovno jedite svež beli luk ili uzimajte tablete ili kapsule belog luka. To može da snizi visok krvni pritisak i osigura nesmetan protok krvi. Beli luk snižava nivo holesterola i smanjuje oksidaciju LDL holesterola.

Dodaci ishrani
- pektin u vlaknima grejpa u prahu pomaže sniženje nivoa holesterola u krvi i pročišćava zapušene krvne sudove.
- veruje se da antioksidansi igraju važnu ulogu u zaštiti krvnih sudova
- bromelin smanjuje gustinu krvi
- aminokiselina L-arginin pomaže u stvaranju azot oksida čime se opuštaju zidovi krvnih sudova.

Lečenje
- Glog je neprocenjiv u lečenju visokog krvnog pritiska izazvanog optvrdnjavanjem ili sužavanjem krvnih sudova. Od kašičice glogovog cveta pripremite šolju čaja i pijuckajte ga tokom dana u pravilnim razmacima.
- Neki misle da dnevna doza od 90 do 300 mg antioksidansa koenzima Q10 može da smanji učestalost napada angine pektoris.