U praksi to znači sledeće – ukoliko pre 9 sati ujutru unesete 610-850 kalorija, to će "ražestiti" vaš metabolizam tako što će iskoristiti potencijal vašeg dnevnog bioritma. Ovaj bioritam dalje utiče na hormone, način na koji vaše telo iskorišćava ugljene hidrate i proteine kao izvore energije i na to koliko efikasno vaš organizam sagoreva masti.

Kada jednom krenete sa ovim režimom ishrane, onda vam je dozvoljeno da jedete šta god poželite – sladoled, picu, krofne. Sve je u redu dokle god, za vreme doručka, kombinujete ovu hranu sa hranom koja je bogata proteinima i vlaknima. Sledite plan ove dijete i stručnjaci navode da možete izgubiti čak i do 10 kg za mesec dana.

Tajna je u tome da kada jedete pravu hranu u pravo vreme, vi dodatno ubrzavate rad svog metabolizma, zadovoljavate svoj apetit pre nego što se naleti gladi uopšte jave, a kao rezultat svega toga gubite i suvišne kilograme.

JELOVNIK

Svaki dan treba započeti doručkom. Pripremanje, vreme neophodno da bi se doručak pojeo i sam proces jedenja obroka treba da pričinjavaju zadovoljstvo. Nije samo bilo koji obilniji doručak dovoljan da vas održi sitim tokom dana. Ono što je takođe jako bitno jeste i konsumiranje odgovarajuće kombinacije proteina, ugljenih hidrata i šećera.
Probni jutarnji obrok: kajgana od 3 belanca, 55 g sira, 50 g šunke (ili sličnog mesa) i povrće.
Zatim: kukuruzne pahuljice sa 200 ml mleka, sok od ceđenog voća (maline npr), kolač (čokoladni kolač, krofna ili nešto slično).

A evo i prikaza kako se ovaj turbo-plan ishrane oslikava na sva tri obroka:

Doručak: 7 "porcija" bogatih proteinima (uključujući i dve sa mlečnim proizvodima), 2 "porcije" ugljenih hidrata, 2 "porcije" hrane koja sadrži masti i 1 slatkiš za desert.

Ručak: 3 "porcije" bogate proteinima, 3 "porcije" niskokaloričnog povrća, 2 "porcije" povrća bogatog skrobom, 1 "porcija" voća.

Večera: do 3 "porcije" proteina, neograničeni broj "porcija" niskokaloričnog povrća, 2 "porcije" povrća bogatog skrobom i 2 "porcije" voća.

Stručnjaci navode da su glavni oslonac ove dijete proteini, i to zbog svoje opšte poznate sposobnosti da zadovolje osećaj gladi i stvore osećaj sitosti. Ugljeni hidrati su takođe bitni kao sastojci jutarnjeg obroka: ukoliko se unesu pre 9 sati ujutru, naš organizam ih vari na drugačiji način, pa dolazi do povećanja sveukupne telesne energije umesto da se ta ista energija taloži u vidu masnih naslaga.

Da bi ova dijeta bila efikasna, jako je bitno da se bacite na doručak 15 minuta nakon što ste ustali iz kreveta i ne kasnije od 9.00 (ili 10.00 za vreme jeseni i zime); ručak jesti do 14.00 časova (15.00 period jesen/zima) i večeru nekoliko časova kasnije.

Ukoliko vam na početku ovakav doručak bude padao teško, nemojte odustajati, jer ćete se vremenom polako navići na ovaj režim.

ISPITIVANJA I SAVETI STRUČNJAKA

Stručnjaci takođe potvrđuju da doručak jeste najbitniji obrok u toku dana. Međutim, to ne mora isključivo da znači da je u toj meri bitno samo vreme doručka, kao ni to da mora da sadrži baš tačno polovinu neophodne dnevne količine kalorija. Doručak nam, zapravo, pomaže da što energičnije započnemo dan i na taj način što bolje kontrolišemo unos kalorija, ali nema mnogo konkretnih dokaza da doručak pre 9 ili 10 časova i unošenje 600 kalorija ima samo po sebi neku posebnu vrednost. Naime, osobe koje svakog dana za doručak pojedu zdrav obrok, imaju veću kontrolu nad svojim dnevnim unosom kalorija. A brojne studije su takođe pokazale da te iste osobe imaju i normalniju telesnu težinu.
Preskakanje doručka, s druge strane, dovodi se u direktnu vezu sa viškom kilograma i povećanim rizikom od razvijanja gojaznosti.