| admin | Date: NEDELJA, 2013-02-17, 6:18 PM | Message # 1 |
|
Generalissimo
Group: Administrators
PORUKA: 1384
Awards: 0
Reputation: 0
Status: Offline
| Ljudi sa težim oblikom apneje imaju iste šanse da prerano umru kao i grupa njihovih zdravih vršnjaka, iako se do skoro smatralo da bi rizik
trebalo da bude veći.
Hrkanje, bučan i uznemirujući zvuk uzrokuju vibracije mekog tkiva koje je smešteno na zadnjoj strani grla tako da, ako osoba ima previše masnog
tkiva na ili oko nepca i ždrela, povećava se verovatnoća pojave
hrkanja.
Meko nepce se spušta prema jeziku koji takođe omlohavi i pada prema strani ždrela, a što je put vazduha uži, to se pri disanju
više ubrzava strujanje vazduha i to dovodi do titranja mekog nepca i
njegove resice zbog čega se čuje iritantno hrkanje.
Uži delovi gornjih disajnih puteva, posebno između zadnjeg ruba mekog nepca i njegove resice spreda i zadnjeg dela sredine
ždrela, kritični su za nastajanje hrkanja.
Spavanje na leđima, previše alkohola i debljina, pojačavaju problem hrkanja. Stručnjaci ukazuju da uzrok hrkanja mogu
biti slabi mišići grla i jezika, začepljen nos, nakupljanje sala u i oko
grla, dugo, meko nepce ili tkivo grkljana na stražnjoj strani,
nepravilan položaj vilice, što je posledica napetosti mišića.
Podaci pokazuju da muškarci imaju više problema s hrkanjem nego žene, da je hrkanje glasnije ako osoba spava na leđima, da
deblje osobe imaju daleko više problema s hrkanjem nego vitke, da
hrkanje ne remeti samo san nego može dovesti do pojave apneje, odnosno
zastoja u disanju, da oni koji hrču često imaju i povišen krvni
pritisak...
Međutim, nedavno istraživanje problema apneje pokazalo je da, iako hrkanje uzrokuje prekid disanja i prekid sna osobe, a
povezuje se s visokim krvnim pritiskom, moždanim i srčanim udarima,
povišenim rizikom od ozleda u vožnji i na radu, hrkaču zapravo čini
dobro.
Izraelska studija, koja je obuhvatila 600 osoba starijih od 65 godina, pokazuje da je rizik od prerane smrti kod ljudi s
umerenom apnejom dvostruko manja nego kod ljudi koji nemaju problema s
apnejom i hrkanjem.
Osobe koje su imale teže oblike apneje imale su iste šanse da prerano umru kao i zdrava grupa njihovih vršnjaka iako se
očekivalo da bi rizik trebalo da bude veći.
Jedno od objašnjenja upućuje da kontinuirani prekid dovoda kiseonika i krvi u organe uzrokuje pauze disanja i time na neki,
još nepoznat način, jača srce i mozak. Istraživači zaključuju da to
znači da je, u slučaju srčanog ili moždanog udara, telo hrkača spremnije
da prebrodi štetu, prenosi Tanjug
|
| |
| |
