Dunja (Cydonia oblonga) je biljka koja je poreklom sa područja Bliskog istoka, pa se tako danas može naći u Iranu i okolnim zemljama kako raste kao divlje drvo. Od dunjinih plodova se prave džemovi, pekmezi, kompoti, sokovi i rakije. Reč marmelada potiče od portugalskog naziva za dunju, pošto se u početku pravila samo marmelada od dunja.
U današnje vreme se mogu odabrati sorte dunja koje rastu kao drvo (do 8 metara visine) ili koje rastu poput grma. Spada u biljke iz porodice ruža, što znači da je blizak srodnik jabuke. Prilikom odabira mesta gde ćemo posaditi dunju treba obratiti pažnju da ima dovoljno sunčeve svetlosti.
Plodovi su kod dunje žute boje, kruškolikoga oblika dužine 7-12 cm, a široki 6-9 cm. Sami plodovi su previše tvrdi da bi se jeli sveži i imaju opor ukus, tako da se kod nas dunje oglavnom obrađuju pre upotrebe. U tropskim krajevima, se plod može ipak razviti tako da bude mekan i sladak, pa se može jesti i svež. Poznato je da se dunje mogu koristiti za pripremanje svega gde se koriste i jabuke, ali uz dodavanje šećera.
Veoma je poznata u narodnoj medicini, koristi se posebno u sredstvima za ublažavanje kašlja i u sredstvima za umirivanje stomačnih tegoba.
Semenke dunje se koriste tako što se ostave u vodi da odstoje neko vreme i za to vreme semenke oslobađaju sluz koja pomaže kod problema sa kašljem.Sluz koja se dobija iz semenki dunje se može koristiti za saniranje opekotina koje nisu velike. Sok od dunje je takođe lekovit i koristi se da bi se ojačala sluzokoža usta i želudca. Takođe se dunjin sok koristi i kod proliva kod dece.
