Osobe koji imaju srčanu insuficijenciju
trebalo bi da unesu velike promene u svakodnevni život da bi živele
duže, uključujući kontrolu telesne težine i redovne fizičke aktivnosti.
Međutim, samo manji broj pacijenata to može i da uradi. Posledica - završavaju u bolnici i rano umiru.
Istraživači u Kardiološkoj klinici Univerziteta "Raš" u Čikagu
smatrali su da bolja informisanost pacijenata može da dovede do bolje
medicinske nege. Međutim, po svemu sudeći, nisu bili u pravu.
U Sjedinjenim Državama srčana insuficijencija je uzrok sve većeg
broja boravaka u bolnici. Mnogi ljudi u svetu pate od iste bolesti.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da u svetu
najmanje 17 miliona ljudi godišnje umre od srčanih oboljenja,
uključujući i one koji imaju srčanu insuficijenciju.
Jednostavno rečeno, srčana insuficijencija znači da srce ne može da
ispumpa dovoljno krvi koja je potrebna organizmu. Vremenom, srce slabi i
konačno prestaje da radi.
Lekari kažu da je podučavanje pacijenata koji imaju srčanu
insuficijenciju da učestvuju u sopstvenoj nezi, ključno za uspešno
tretiranje bolesti. Sopstvena nega obuhvata redovno uzimanje prepisanih
lekova, smanjenje soli u hrani, smanjenje ili eliminisanje alkoholnih
napitaka, redovno vežbanje, kontrolisanje telesne težine i prekid
pušenja.
Međutim, istraživači su ustanovili da 50 do 80 odsto pacijenata koji
imaju srčanu insuficijenciju ne menja način života. Takođe, 30 do 60
odsto ne uzima redovno lekove. Zdravstveni zvaničnici kažu da je razlog
za tako visok negativan procenat to što su pacijenti preopterećeni
brojem i težinom tih zahteva.
Doktor Džejms Kelvin i grupa istraživača, želeli su da vide da li
mogu da pomognu tim pacijentima. "Oko 47 odsto pacijenata bile su žene a
40 odsto pripadnici manjina, tako da smo spojili populaciju pacijenata
koja najbolje predstavlja pacijente sa srčanom insuficijencijom u SAD",
objašnjava doktor Kelvin sa Univerziteta "Raš".
Tokom istraživanja, lekari nisu uočili velike razlike između dve
grupe. U obe grupe, oko 40 odsto pacijenata je ili smešteno u bolnicu
ili je umrlo. Iako su rezultati razočaravajući, istraživači su
ustanovili da su neki pacijenti ipak imali koristi.
Profesorka Linda Pauel, jedna od istraživača, pohvalila je rad
Odeljenja za preventivnu medicinu na univerzitetu Raš. "Saveti za
sopstvenu negu zapravo su bili delotvorni i za pacijente sa niskim
primanjima kao i za one sa visokim", ocenila je u izjavi za "Glas
Amerike".
Ona je dodala da je istraživanje pokazalo da obraćanje veće pažnje
na specijalne potrebe različitih grupa pacijenata može imati uticaj.
Istraživači sada žele da ispitaju uticaj tretmana specijalno pravljenih
na osnovu prihoda pacijenata.
| 
