Приликом
припреме земљишта за подизања засада потребно је извршити низ
агротехничких мера како би се младим воћкама створили оптимални услови
за развој. После скидања предусева а пре дубоке обраде изводи се
агромелиоративно ђубрење.
Оно има
за циљ да се земљишту поправи плодност и да се земљиште доведе у стање
најповољније за гајење воћки првих неколико година, док ће се касније
са редовним ђубрењем засаду надокнађивати потребне количине хранива.
Да би се
установиле потребне количине минералних и органских ђубрива потребно је
урадити агрохемијску анализу земљишта. Хемијском анализом земљишта
установљава се садржај хумуса, лакоприступачног фосфора и калијума,
садржај креча, киселост земљишта. Земљиште за успешну производњу
треба да има најмање 3 % хумуса, 10 мг лакоприступачног фосфора и 25
мг калијума, киселост земљишта треба да се креће у границама од рН 5 до 7
у КСl.
Недостајуће
количине минералних хранива треба надокнадити мелиоративним ђубрењем.
Количине и формулације ђубрива зависе од резултата анализа.
За
повећање садржаја хумуса користи се стајњак у количини од 20 до 40 т по
хектару.Уколико су земљи шта кисела врши се поправка тј. калцификација
са мле веним кречњаком,гашеним или негашеним кречом. Минерална
ђубрива,стајњак и кречни материјал се растурају по површини и уносе се у
земљиште дубоким орањем.Дубоком обрадом се обезбеђује заступљеност
хранива и у дубљим слојевима земљишта, побољшава се водни и ваздушни
режим и стварају повољни услови за развој корена.
Дубина
риголовања зависи од типа земљишта и воћне врсте која се сади и износи
од 40 до 70 cm. Риголовање треба обавити кад је земљиште умерено влажно.
Ако се оре сувише влажно земљиште долази до кварења механичке
структуре земљишта и касније теже припреме за садњу док се код сувише
сувог земљишта изваљују велике бусе које је тешко уситнити.
Дипл.инг.Ђорђе Совиљ
Preporuka
je da se pre sadnje uradi analiza zemljišta kako bi se utvrdila
plodnost zemljišta i izvršila popravka meliorativnim đubrenjem ukoliko
je potrebno. Na osnovu analiza zemljišta koje ste uradili trebalo bi
izvršiti popravku pH i humusa razbacivanjem stajnjaka i krečnog
materijala po celoj površini zasada i zaoravanjem uz dodavanje
mineralnih đubriva zbog niskog sadržaja fosfora.
Najbolje
bi bilo kada bi zaorali dobro zgoreli goveđi ili ovčiji stajnjak,
unošenjem stajnjaka povećava se i sadržaj najvažnijih elemenata jer
orjentaciono dobro fermentisano stajsko đubrivo sadrži oko 0.5% N, 0.3 P
i oko 0.6 % K odnosno zaoravanjem 10 t stajnjaka unosi se u zemljište
oko 50 kg N, 30 kg P i 60 kg kalijuma.
Odnos i sadržaj ovih hraniva su orjentacioni i zavise od stepena fermentacije, procenta prostirke i dr.
Kokošiji stajnjak je dosta jači tj. koncentrovaniji od govedjeg, pa
sam tim treba obratiti pažnju na primenjenu količinu. Poslednjih
godina dosta se primenjuje u osnovnom djubrenju voćnih zasada naročito
zasada šljive u rodu. Razbacuje se izmedju redova i plitko unese drljanjem ili setvospremačem. Norme djubrenja su oko 9 do 12 t / ha.
Zbog velikog broja živinarskih farmi u Kolubarskom okrugu dosta je pristupačan, jeftin i daje dobre rezultate ali i nosi breme rizika ukoliko se zasad predjubri.
Ne treba ga koristiti u mladim zasadima kao ni prilikom đubrenja u jamić pri sadnji. Koristiti samo dobro fermentisan kokošinjak koji je odležao bar godinu dana.
Koristi se i prilikom popravke plodnosti zemljišta , rasturi se po
celoj površini, a zaoravanjem i tanjiranjem se dobro izmeša sa
zemljištem. Ovo đubrivo je naročito bogato sa azotom
tako da ako se pređubri dolazi do produžetka vegetacije kajsije pa još
zeleno lisće i nesazreli vrhovi mladara lako stradaju od poznih
jesenjih mrazeva, kod šljive i kajsije dolazi do pucanja kore debla
mladih voćki usled bujnosti.
dipl.ing. Đorđe Sovilj
