Na tržištu dobar izbor sorti otpornih na Venturiju. Čađava krastavost je najprisutnija, i ekono mski najznačajnija bolest na jabuci kod nas. Sa manjim ili većim intenzitetom se javlja svake godine u našim zasadima. Štete koje prouzrokuje se ogledaju u smanjenju kvaliteta plodova, slabim obrazovanjem rodnih pupoljaka za sledeću vegetaciju što dovodi do smanjenja rodnosti voćaka i opštim zaostajanjem u porastu. Prouzrokovač ove bolesti je gljiva Venturia inaequalis.

Ona prezimi u opalom, zaraženom lišću. U proleće posle vlaženja lista, iz peritecija (u kojima su obrazovani askusi sa askosporama) se oslobađaju askospore. Vazdušna strujanja u proleće raznose askospore po voćnjaku. Kada spore padnu na tkivo lista, klijaju u kapi vode i inficiraju ntkivo.

Posle isteka perioda inkubacije na listu se javljaju maslinaste pege na kojima izbijaju konidije. Padajući na mlado lišće, konidije se kapljicama kiše sekundarno inficiraju list i plod. Simptomi sekundarne infekcije su karakteristični po tome, što se na listu i plodovima javljaju površinske sitne čađaste pege, naročito na naličju lista.

Zarazi su podložni cvetovi, listovi i plodovi. Ipak, ako se na vreme suzbiju primarne infekcije i jabuka sačuva u prvom delu vegetacije sa čađavom krastavosti ćemo imati mnogo manje problema. Čađava krastavost se suzbija načešće preventivnim prskanjem.

Poslednjih godina ovo prskanje se dopunjuje kurativnim koje se bazira na metodu praćenja infekcije. U našim uslovima jabuka se najčešće protiv čađave krastavosti prska u intervalima od 15-20 dana. Prskanje bi svakako trebalo izvoditi u saradnji sa odgovarajućim stručnim službama koje na terenu imaju preciznije podatke. I sorte jabuke se razlikuju po osetljivosti na čađavu krastavost, a nauka je u poslednjih 30-tak godina iznedrila mnogo kultivara otpornih na Venturiju.

PSS Prokuplje    inž.specijalista Zaštite bilja Marinko Jovičić