Cikorija je u stvari zeljasta biljka, a može se reći i korovska biljka, koja je počela da se uzgaja zbog zamene za kafu, ali i zbog svojih lekovitih osobina. Drugi nazivi za ovu biljku koji se sreću u literaturi su vodopija, gologuza, konjogriz itd.

Izgled biljke

Cikorija je višegodišnja zeljasta biljka, koja raste duž puteva, na livadama i pašnjacima. Stabljika je razgranata, a može da poraste do 1 m u visinu. Biljka cveta u letnjem periodu. Cvetovi su obično plave boje, ali mogu biti roze ili beli. Ima dubok koren i zato dobro podnosi suvo tlo.

Upotreba i lekovita svojstva cikorije

Cikorija se uzgaja pre svega zbog svog korena. Nadzemni deo biljke se redje koristi.
Koren se vadi u jesen kad ima najveći procenat korisnih sastojaka, a to su inulin, glikozid, saponin itd.
Koren se upotrebljava kao surogat, odnosno zamena za kafu ili cigura. Može se koristiti za pravljenje bele kafe i u kulinarstvu.
Cikorija se koristi i u narodnoj medicini. Upotrebljava se kao lek za jetru, pre svega za čišćenje jetre, krvi i organizma uopšte. Pravi je izbor, u kombinaciji sa još nekim biljkama, za prolećno čišćenje organizma. Cikorija pomaže varenje i jača želudac i slezinu. Poznata je i kao lek za žuticu. Čaj od cikorije se pravi od suvog korena i dobar je za jetru i žuč. Od nadzemnog dela se može koristiti svež sok, u slučaju malokrvnosti i za rast kose.