Ukoliko jabuka ne zadovoljava uslove prve klase i ima nisku cena koja u veleprodaji ne "pokriva" ni cenu koštanja. Bolje Vam je da je sami preradite. U Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Češkoj

i još nekim zemljama voćno vino, a naročito jabučno, nalazi velik broj uživalaca. Da bi se priredilo dobro voćno vino, voće treba odabrati, jer svako voće ne daje željene osobine tom piću. Dobro je znana stara izreka u narodu (u zemljama koje imaju tradiciju u proizvodnji jabučnog vina) da najbolje vino daje ono voće koje sazri na voćki.

Dobri poznavaoci vina od voća pomno odabiru voće pri kupovini, pazeći, dakako, i na tlo na kojem je voće raslo. Ako potiče s glinenog i ilovastog tla, dobiveno će vino biti stabilnije od vina koje je proizvedeno od voća s laporastog tla. U francuskim pokrajinama Normandiji i Bretanji razlikuju tri perioda dozrevanja jabuka od kojih dobivaju voćno vino: oktobar i novembar.

Ono voće koje se prerađuju u vino da budu što sitniji, kako bi što više sastojaka iz voća prešlo u vino, sve materije iz pokožice doprinele boljoj aromi pića. Ono voće koje se radi veličine , izgleda i stanja ploda može iskoristiti uživanjem sirovo, ne prerađuje se u vino

Voće koje je opalo, trulo ili prezrelo, ne koristi se za preradu pri proizvodnji dobrog voćnog vina. Uobičajeni raspon količine sladora u zrelom plodu jabuke kreće se oko 8 - 14 %. Najbolje su jabuke sa oko 10 - 14 % sladora, želi li se dobiti jače i stabilnije jabučno vino. U Normandiji se izvrsno vino od jabuka proizvodi od 2 dela trpkih, 2 dela slatkih i 4 dela kiselih jabuka. Nedozrelo voće treba ostaviti da još dozri na voćki ili odloženo, pa posle preraditi.

Jabuke ne smeju stajati na hrpi više od 10 dana, jer se teže presuju, a mlado vino se teže čisti (sluzavost). Crvljive i natučene delove voća treba izrezati. Pre prerade, ako je potrebno, plodove treba oprati, a ne nepotrebno guliti.

Oprane plodove treba zgnječiti ili usitniti. U tu svrhu se može koristiti i mlin za grožđe, ako se može podesiti razmak valjaka. Zgnječene jabuke se ostavljaju u kaci tokom 24 sata da vriju na pokožici, kako bi se iz njih tokom fermentacije izvuklo što više mirisnih sastojaka. Kod prerade možemo dodavati enzime koji razgrađuju pektine, a time dovode do oslobađanja soka, a samim time i aroma. Da se samlevena masa ne bi ukiselila, dobro je potisnuti je ispod površine mošta. Time se izbegne dodir sa vazduhom.

Odmah nakon punjenja kace zgnječenoj masi se dodaju selekcionirani kvasci koji su neophodni za pravilno vrenje. Da bi kom ostao potisnut u tečnosti, može nam poslužiti rešetka koju ćete načiniti od prethodno parafiniranih letvica. Ta rešetka se odupre o plafon prostorije motkom kojoj ste uranjajući deo pre upotrebe parafinirali. Na masu izmlevenih jabuka dobro je odmah razmešati 10 grama kalijevog metabisulfita (VINOBRAN) ili 0,6 dcl sumporaste kiseline (SUMPOVIN) na svakih 100 kg mase. Time se spreči mogućnost oksidacije na površini, a istovremeno se previranje odvija pravilnije. Naime, kalijev metabisulfit (sumporasata kiselina) uništava štetne mikroorga nizme, koji bi mogli uzrokovati neželjene efekte.

Nakon što masa tokom 24 sata prevri i time postala podatnija za preso-vanje,pristupa se tom postupku. Kod presovanja se može koristiti vreća od grubljeg platna smeštena unutar koša. Kada je puna masom do nivoa koša prese, krajevi vreće se preklope prema sredini. Takvim presovanjem se dobije bistriji mošt. Presovanjem dobiveni mošt se toči u bačvu, gde odvrije do kraja. Ako u moštu od jabuka nije bilo dovoljno sladora može se sada prilikom natakanja u bačvu dosladiti. Prilikom merenja koristite bistri mošt, kako kasnije vino ne bi bilo slabije, a time i kraćeg veka.
Nakon svakog presovanja treba odstraniti sitne delove ploda jabuke sa delova prese, jer delovi ploda jabuke brzo oksidiraju i dobra su podloga za razvoj bakterija. Tu su prvi uzroci kiselostii vina od jabuka.

Alkoholno vrenje uzrokuju mikroorganizmi: Saccharomyces cerevisiae, ellipsoideus, pastorianus, congo meratus . . . .

Ne zaboravite STAVITI zaštitu NA OTVOR BAČVE, KAKO BISTE SPREČILI BAKTERIJALNU INFEKCIJU I NEPOTREBNU OKSIDACIJU NA POVRŠINI VINA.

Kada je vrenje dovršeno i vino izbistreno, treba ga pretočiti. Voćno vino se pretače godišnje 4, pa i 5 puta.

- Prvi pretok je čim se očisti nakon previranja (decembar).
 - Drugi pretok je krajem februara ili početkom marta.
- Treći pretok je krajem maja ili početkom juna.
- Četvrti pretok je u septembru ili oktobru.
- Peti pretok je u decembru (ako vino još niste popili ili prodali)

Pripazite da metalni delovi pribora s kojim jabučno vino dolazi u dodir budu izoliovani, jer dođe li do kontakta s metalom, jabučno vino pocrni. Pretoke vršite po lepom vremenu. Naročito je povoljno vreme kad duva severnjak, jer južni vetrovi nose vlažan vazduh i mikroorganizme kojima vlaga pogoduje, a nisu dobrodošli u jabučnom vinu.

Kada vino othlapi (i drvo nešto upije), prostor iznad vina će ispuniti vazduh. Uz čep će uz vazduh ulaziti i mikrooganizmi koji napadaju površinu jabučnog vina. Tako  Mycoderma razgrađuje alkohol u ugljenu kiselinu i vodu. Vino potaje slabije, bljutavo, bez onog pravog ukusa i bukea,  zamuti se . . .

Gubi one svoje lepe odlike po kojima je postalo cenjeno.STOGA JE NEOPHO- DNO SVAKIH 8 DANA NADOLEVATI JABUČNO VINO, AKO POSUDA IZ BILO KOJIH RAZLOGA NIJE PUNA. Treba zbog toga raspolagati adekvatnim suđem različite zapremine, kako bi se moglo ekonomično manipulisati s vinom. Tako se i infekcija svodi na najmanju moguću meru.