Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine,ugljenehidrate, mineralne i aromatske materije, vitamine. Osim velike upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.Badem je najstarija kultura koja se počela uzgajati na našem području. Danas se badem najviše uzgaja u Italiji, Španiji,, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr. U zemlja­ma s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom području, uzgoj bade ma je ograničen. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100 000 ha, od toga je polovina u Sredozemlju.

Agroekološki uslovi za uzgoj badema

Temperatura

Badem je heliofitna voćka i da bi postigao dobru kvalitetu zahteva mnogo svetla i topline u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog mrazeva i jakih severnih ve­trova. Stoga je potrebno mijenjati sortiment s kasnocvetajućim sortama kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prili­ka. Oštećenja od niskih tem­peratura nastaju u nekih sorata badema tek pri -27 °C. Cvetovi neposredno prie otvaranja mogu izdržati tempera turu do -3,5 °C, a u nekih sorata i do -4 °C.

Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradavaju na temperaturi od -1 °C do -2 °C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50 °C.

Voda

Za badem je vrlo važno da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (mladica i plodova). Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prirodi. Na taj se način prnosi mogu povećati i za 40 %. U vreme dozrevanja nema potrebe za navodnjavanjem jer plod badema otpušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem najbolje podnosi sušu, pa ga stoga nazivaju »kralj sušnih područja« ili »Rey del secano«.

Tlo

Bademu odgovaraju du­boko drenirana peskovito-ilovasta ili ilovasta tla, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Tla trebaju biti dovoljno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodi­re i do 4 m dubine.

Izbor položaja za podizanje nasada badema

Uzgaja se na različitim nadmorskim visi­nama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu i do 1 200 m. U području Sredozemlja uzgaja se do 600 m nadmor­ske visine. Iznad 1 000 m nadmorske visine u našim uslovtima zbog povećane vlažnosti ne uspeva.

Priprema tla za sadnju badema

Prije sadnje tlo treba pripremiti dubokim spremom kao i za sve druge intenzivne kulture. Ravnomerno se rasipa mineralno đubrivo i tlo se ore na dubini od 40 cm. Za jesenjsku sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za proletnu sadnju duboka obrada može se obavljati od leta do zime, ako je povoljna vlažnost tla.

Izbor podloga za badem

Za uzgoj badema služe razne podloge: breskve, križanac breskve i badema te šljive. Kod nas se najviše primenjuju semenjaci gorkog badema, breskve i križanac badem x breskva (GF 677). Za teža tla preporučuje se podloga šljive, i to Marianna 2624 i si. Badem kao podloga dobro podnosi sušu, a otporan je i prema klorozi (nedostatku gvožđa).Uz badem, na plodnim tlima,kao po- dloga, u obzir dolazi semenjak vinogradarske breskve jer je bujan i otporan na sušu. Na toj podlozi badem rano rodi, ali zato ima kraći vek trajanja. Ta podloga nije prikladna za karbonatna tla i zbog osetljivosti na viruse.

Izbor uzgojnog oblika badema

U intenzivnom uzgoju badema primenjuje se više uzgojnih oblika, a prevladavaju pro­storni i špalirni.Preporučuje se uzgoj u obl i ku popravljene vaze s tri ili najviše četiri primarne skeletne grane koje međusobno zatvaraju ugao od 120° ili ređe 90°. Visina je debla oko 90 cm, a primarne skeletne grane međusobno su razmaknute na 10 - 15 cm i zatvaraju ugao od 45°.Pri sadnji, jedno godišnje sadnice se prikrate na 120 cm visine, a skelet se oblikuje iznad 85 - 90 cm. Svi postrani izboji koji izbijaju ispod 85 cm odstra­njuju se. Na tim primar­nim skeletnim granama razviće se sekundarne skeletne grane, koje će trebati razvoditi. Razmak na koji će se razvoditi grane prve, druge i treće serije ovisi o bujnosti sorte u kombinaciji s podlogom.Na isti način razvo de se tercijarne skelet­ne grane (skeletne grane trećeg reda).

Vreme i tehnika sadnje badema

Sadnja se obavlja isključivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. U Italiji i Francuskoj bademi se sade,ako se obavlja navodnjava - nje, na razmak 6 x 5 m, a bez navodnjavanja na 6 x 4 m.

Prema iskustvima iz stra­ne i domaće prakse, valja upotrebiti razmak 6 x 4 m, što znači da za 1 ha treba 416 sadnica badema.

Održavanje nasada badema

Održavanje tla i đubrenje nasada badema vrlo su slični održavanju tla i đubrenju nasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili slične.

Berba badema

Kada plod badema sasvim dozri, lupina puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne dozrevaju ravnomerno. Najranije dozru plodovi na spoljnom delu krošnje. Berba u malim nasadima obavlja se ručno u mreže stavljene pod stabla, dok se u većim nasadima prime njuju tresači. Berba može početi kada ljuska počne pucati. Pre skladištenja bademi se očiste i osuše te sklone na suvo i prozra čno mesto.