Pre početka berbe oraha treba izvršiti pripremu radi lakšeg sakupljanja plodova. To se odnosi, zavisno od načina održavanja zemljišta, na ravnanje ili kosidbu i čišćenje. Jezgra oraha je zrela kada pregrada između dve polovine postane smeđa. Berbu treba početi kada klapina, zeleni omotač puca i orah iz nje lako ispada. Većina sorti se bere u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra meseca. Vreme zrenja predstavlja sortnu osobinu, a treba je blagovremeno obaviti. Ako se plodovi oberu pre vremena, biće manji randman jezgre sa manje ulja, lošijeg kvaliteta. U suprotnom ako se berba obavlja kasno, ljuska plodova i sama jezgra potamne. U jezgri se dešava i pojava plesni. Znatan deo roda mogu odneti i ptice ili veverice. Na našem terenu plodovi se najčešće beru ručno, ali postoje i drugi jeftiniji načini, kao što su berba tresačima i atomizerima. Najrizičniji i najskuplji je ručni način branja. Upotreba motki oštećuje rodne grančice, grane i lišće. Mnogo je bolje ručno trešenje grana, a da berač bude na platformi ili uz mere opreza i zaštite na drvetu.Trešenje se ponavlja posle desetak dana, a zaostale plodove na granama ručno obrati. Vađenje oraha iz klapine je lakše ako se oni drže nekoliko dana u gomili. Jednostavniji i jeftiniji način berbe je pomoću tresača i sakupljača plodova, koji radi na principu usisavanja plodova. I u ovom slučaju berba je u više navrata, jer sve sorte ne sazru u isto vreme, a i na jednom drvetu periferni delovi prvi stižu.
Najefikasnije trešenje plodova je pomoću atomizera za zaštitu bilja, i to u više navrata. I ovde se koriste sakupljači plodova. Sakupljene plodove treba oprati brzo jakim mlazom vode. Ukoliko se plodovi pripremaju za prodaju u ljusci, nakon pranja treba ih odgovarajućim sredstvima beliti. Obavezna mera je i sušenje plodova uz odgovarajuću t (u sušnici do 38°S).
Plodovi za prodaju ili čuvanje u ljusci treba da sadrže 8-12% vode. Ako su manje količine plodova, mogu se sušiti i na prirodnoj temperaturi, u gomilama, visine do 10sm, u hladu, uz povremena mešanja. Nakon sušenja, odstranjuju se šturi plodovi, npr. vakuum uređajima, pa sledi klasiranje po veličini, pakovanje i čuvanje u hladnjačama. Za prodaju na veliko plodovi u ljusci se pakuju u vreće retkog tkanja 25-50kg, a na malo u mrežici ½- 2kg.
Ako se plodovi prodaju u jezgi, onda se oni nakon pranja i sušenja mašinama lome, trakama prenose do separatora, gde se vazdušnim strujanjem odvajaju od ljuske. Zatim sledi klasiranje i pakovanje u adekvatnu ambalažu. Zbog velike količine ulja u jezgri, plodovi oraha su osetljivi za čuvanje. Mogu ih napadati i glodari i insekti. Sama jezgra oraha može potamneti, a može i užegnuti. Znači, usled neodgovarajućih uslova može doći do kvarenja i gubljenja upotrebne vrednosti.
Najsigurnije je plodove oraha čuvati u hladnjačama, pri čemu temperatura treba da bude od 1-4°C, a relativna vlažnost vazduha oko 60%. Jezgra oraha je najbolje čuvati u hladnjačama, pri temperaturi od 1-4° C, ali u tami. Svedok odličnog održavanja i očuvanja jezgre su njen ukus, izgled i boja.
Savetodavac voćarstva i vinogradarstva Ljiljana Gvozdić