Plemenite
sorte kruške najbolje uspevaju i rađaju u rejonima sa dosta sunca i
dovoljno vlage, koji su pogodni za gajenje vinove loze i breskve.Ona
voli umerene letnje temperature.
Od niskih temperatura najviše stradaju cvetni pupoljci, cvetovi i
zametnuti plodovi.U fazi cvetanja potrebna je srednja dnevna
temperatura od 100 C, a za početak obrazovanja cvetnih pupoljaka neophodna je srednja dnevna temperatura od 150 C. Kritična temperatura u fazi cvetanja je od -1,5 do -1,90 C.
U periodu zimskog mirovanja kruška može da izdrži bez oštećenja temperature do -300 C. Aktivnost korena kruške je najbolja pri temperaturama od 15-180 C.
Kruška se zadovoljava nešto skromnijim količinama padavina (700 mm i više) nego jabuka. To se naročito odnosi na letnje sorte.
Vetar je u većini slučajeva nepovoljan klimatski činilac
za proizvodnju kruške. Njegov uticaj zavisi od jačine, pravca i
učestalosti, kao i od fiziološkog stanja voćke u momentu pojavljivanja.
Položaji na velikim nadmorskim visinama nisu pogodni za gajenje kruške zbog opasnosti od pojave poznih prolećnih mrazeva,
kao i ranih jesenjih mrazeva i zbog niskih zimskih temperatura i
snažnih vetrova. Na velikim nadmorskim visinama obično su plodovi
kruške lošijeg kvaliteta, a letorasti češće ne dozrevaju potpuno.U našim ekološkim uslovima kruška se može uspešno gajiti do 800 m nadmorske visine.
Što
se položaja tiče, na većim nadmorskim visinama bolji su južni položaji
i obrnuto na manjim nadmorskim visinama bolji su severniji položaji.
Zbog pojave mrazeva treba izbegavati zatvorene položaje i uzane doline.
Za krušku su prikladni otvoreni položaji i blage padine.
Zemljišta za krušku treba da budu dovoljno duboka, rastresita, plodna, blago kisela i umereno vlažna.
PSSS Kraljevo
Mirjana Ostojić, dipl.inž.