Dobro izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost pomažu da se dijabetes drži pod kontrolom. Kada se nivo šećera u krvi ne održava, bolest "divlja" i oštećuje sve organe.
Stalno testiranje i savetovališta više pomažu dijabetičarima da održavaju najbolje moguće zdravstveno stanje nego same terapije, zaključak je velike britanske studije. Pogotovo se to odnosi na savete o ishrani, fizičkoj aktivnosti i načinu života.
Studija je proučavala tri velike grupe pacijenata, od kojih je jedna dobijala samo redovnu terapiju, dok su preostale dve imale i dodatnu pomoć lekarskih timova u savetovalištima. Jednoj od dve grupe davani su samo saveti o ishrani, dok je druga dobijala i prilagođene programe fizičke aktivnosti. Istraživače nije iznenadilo kada su najbolje rezultate postigli u trećoj grupi, onoj koja je dobila "kompletan tretman". Ishrana i fizička aktivnost dali su najbolje i najstabilnije rezultate.
Za dijabetičare, to je podatak "koji život znači", jer njihova bolest, kada nije pod kontrolom, "divlja" i po celom organizmu uništava sve organe i tkiva. Stabilni rezultati znače više zdravlja, odnosno odgađanje raznih oboljenja koja prate šećernu bolest.
Rezultati studije značajni su i za države i vlade, jer je dijabetes pandemija koja se podmuklo širi, umnožava dane bolovanja, bolničkog lečenja, i terapija koje mnogo koštaju. Na svetu je već između 300 i 350 miliona obolelih, procenjuje se da će do 2030. godine njihov broj narasti na 440 do 700 miliona ljudi.
U tome je vrlo mali i sve manji procenat, manje od 10 odsto, dijabetesa tipa 1, koji je u osnovi genetska, autoimuna bolest. Sve veću pošast predstavlja dijabetes tipa 2, koji se stiče, kako istraživanja pokazuju, najpre rđavom ishranom i životnim navikama. Taj dijabetes se širi kao pandemija, neki stručnjaci su to nazvali i "revolucijom" bolesti koja se, barem zasad, najviše sveti bogatima.
Jedna međunarodna studija, rađena u Danskoj, Holandiji i SAD, pokazala je da programe koji se tiču navika u ishrani i fizičke aktivnosti mogu uspešno da svojim pacijentima prenesu i lekari primarne zdravstvene zaštite (opšte prakse ili porodični lekari, u zavisnosti od zdravstvenog sistema), kao i specijalisti.
Poboljšanja koja se tako stiču ne odnose se samo na kontrolu i stabilnost šećera, već i smanjeni rizik od kardiovaskularnih problema, pogotovo naslaga masnoća i krvnog pritiska.
Druga, američka studija, koja je kontrolisala količinu i raspored masnog tkiva dokazala je da dijabetes nije toliko povezan sa gojaznošću, u stvari, lako mogu da ga dobiju i vitki ljudi, koliko sa vrstom masnih naslaga.
Salo oko trbuha, koje je već "optuženo" za povezanost sa srčanim tegobama, pokazalo se kao faktor rizika i za dijabetes. Iz nekog razloga, te masne naslage remete metabolizam, čiji je poremećaj u osnovi šećerne bolesti.
