Može se odmah reći da žene u savremenom braku nisu izgubile ništa, dok je u prošlosti gubitak bio neznatan. Šta su dobile? Dobile su praktično sve u današnjem braku i one su te koje zahvaljujući braku još više uslovljavaju muškarca, iako u sadašnje vreme pojačane ženske dominacije ženama brak uopšte nije potreban, obzirom da ženska biovlast-seksualnost funkcioniše odlično i bez braka.

Dakle, iako žene verbalno zahtevaju da se udaju za svog izabranika, one samu udaju ne smatraju važnom, jer imaju biovlast i bez nje. S druge strane, muškarac je duboko uveren da će mu brak doneti mogućnost za pojačani plasman njegove seksualnosti i stvarno ga teško ko može u tome razuveriti.

Postavlja se pitanje šta se dešava sa ženskom težnjom da bude zaštićena? Takva težnja postoji kod žene i pojava je koju nije lako objasniti. Žena zbilja iskreno želi da ima muškog zaštitnika, u koga će moći da se pouzda.

Međutim, postoje dve vrste traženja zaštite. Prva je traženje zaštite same po sebi, tj. zaštite od fizičke, materijalne ili duhovne ugroženosti okolinom. To je vrsta zaštite koju muškarac rado pruža i koja je, može se reći, prava biološka zaštita, u kojoj fizička snaga i umne sposobnosti muškarca bivaju stavljeni u biološku zaštitu žene.

Druga vrsta zaštite je ona koju žena traži od muškarca, a da pritom ostvarivanje takve zaštite teče na štetu muškarca. To je slučaj kada žena koristi svoju biovlast-seksualnost nad drugim muškarcima, a zahteva aktivnu zaštitu od stalnog partnera, što predstavlja tešku zloupotrebu naklonosti njenog stalnog partnera. Ova poslednja pojava se danas često sreće, mada izgleda da je bila prisutna u svim razdobljima ljudske istorije, ali u mnogo manjoj meri. U svakom slučaju, pojava zloupotrebe zaštite je pokazatelj ženske sposobnosti da izmanipuliše muškarca i to najčešće tako da ovaj to i ne primeti. Neuporedivo ređa je obrnuta situacija, u kojoj žena biva izmanipulisana od strane muškarca i to su uvek slučajevi u kojima je žena već imala dovoljno koristi, pre nego stoje bila izmanipulisana.

Muškarac ne samo da je izmislio brak nego ga je stavio pod okrilje zakona, ne bi li mu na taj način dao ozbiljniju formu i načinio ga jačim.

Sa biološke i evolucijske tačke gledišta, brak za ženu nema ozbiljan značaj. Brak je za nju samo poželjno stanje jer dobija priliku da iskoristi zakonske garancije koje brak nosi - za svoje ciljeve. Međutim, čitava bračna ceremonija, od venčanja pa nadalje, za ženu predstavlja ozbiljan događaj, ne zbog toga što ona ceni brak, nego što u tim javnim prilikama ona priprema i pokazuje svoju dominaciju, gradeći mozaik svoje vlast-seksualnosti. Takođe je jasno da žena ulazi u brak da bi se oslobodila odgovornosti oko lične egzistencije, znajući još da brakom dobija proširena prava koja će joj doneti budući status majke.