Limun
 

Karakterističan miris limunu daje citral, aldehid. U samom sočnom plodu nalazi se obilje vitamina A, B i C, i dosta mineralnih materija - kalijuma i kalcijumovih soli, gvožđa, magnezijuma, fosfora i bakra. I u soku i limunovoj kori ima dosta flavonida, dok u belom delu kore ima pektina. Limun sadrži i voćne kiseline i šećere: fruktozu, glukozu, saharozu i dr. Sok limuna se preporučuje protiv nervoze, nesanice, kao i za dobru ishranu nerava jer sadrži mnogo vitamina, minerala i oligoelemenata. Zbog svog sedativnog i diuretskog delovanja limun je koristan i kao dodatno sredstvo u lečenju hipertenzije. Jedino treba biti oprezan kod pojačanog lučenja želudačne kiseline (gorušica) jer je limun sam po sebi pun kiselina. Kod trovanja bazama limun je odličan protivotrov jer sa njima gradi neutralne soli. Ovo voće jača krvne sudove i sprečava spontano krvarenje, koje je često kod virusnih infekcija i skorbuta. U stanjima stresa i pada imuniteta u organizmu bitno je smanjen nivo noradrenalina (važan sastojak koji proizvodi nadbubrežna žlezda) koji može da se nadoknadi uzimanjem vitamina C iz limuna koji gvožđe iz trovalentnog oblika pretvara u dvovalentno, čime učestvuje u sintezi noradrenalina.