Prvi stražarski dani

Sedim u učionici sa drugarima. Dnevnik je trenutno aktuelan, i vremenska prognoza, jer hladno je a straža nas čeka.. Noć je pred nama  i valja odraditi posao kako treba. Znam da od ponoći moje misli biće upućene tebi Ivana. I evo sneg škripi pod mojim nogama, čizme se klize a ruke se smrzle,

       Prvi izlazak u grad.... Lickamo se kao devojčice, doterujemo se sve se sija na nama. Radisni smo svi što napuštamo kapiju. Napokon smo slobodni, sada je sve na nama. Lutamo nepoznatim gradom nakon upoznavanja. Svrtih sa par drugara u obližnji kafić na piće. U njemu nema ni jednog meni poznatog lica. 

Pomozi mi

Prošlo je već nekoliko dana.... A ja sve više mislim  na  tebe. Teško mi je no slika tvoja hrabri me... Počeo sam da udaram crte na svom džepnom kalendaru.

Svaki početak dana sa prvim zracima Sunca oglasava rodjenje nečeg novog. Pupoljci tog budućeg cveća sada su u tvojim očima. Jutro ti miluje kosu a tvoja mladost skače jos sa prvim skokom iz kreveta. Otvaraš prozor i smeješ se danu što je pred tobom  na tvom levom obrazu osećaš toplotu poljupca prvih zraka Sunca

Danas stojimo u stroj, mukla tišina, deli se pošta. Čitaju se imena i javlju se drugari iz moje čete... Ozarena su lica onih koji su prozvani ostali u nadi iščekuju da će sutradan dobiti poštu...

     Znam da će svaka tvoja reč bačena u etar ove male Babušnice slomiti mnoga srca. Ne zameri što se i meni to dogodilo da sam u jednom trenutku osetio tu finu melodiju tvoga glasa.