1872. - Престао је да излази српски лист "Даница", најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. трипут месечно штампан у Новом Саду. Лист је покренуо и уређивао српски писац и правник Ђорђе Поповић, који је окупио младе српске песнике романтичаре: Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића.

1877. - Рођен је српски књижевни критичар и историчар књижевности, Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и веродостојност књижевног дела. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком - често бескомпромисном и пресудитељском - најчешће оглашавао у "Српском књижевном гласнику", који је од 1905. до 1907. уређивао с Павлом Поповићем, а потом сам до смрти 1914. Дела: расправе и студије "Поглед на данашњу француску књижевност", "Уништење естетике и демократизација уметности", "Француски романтичари и српска народна поезија", "Српска књижевност у XVIII веку", "Омладина и њена књижевност", "Историја нове српске књижевности", "Јаков Игњатовић", краће студије, критике и прикази сакупљени у девет књига под насловом "Писци и књиге".

1884. - После четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице, с које је ускоро кренуо први воз на тек изграђеној прузи Београд-Ниш. Главни инвеститор и извођач радова било је Француско друштво, а радове је надзирао српски архитекта Драгиша Милутиновић, син писца Симе Милутиновића Сарајлије.

1901. - Рођен је Салваторе Квазимодо, италијански песник, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. године. Квазимодо се родио у Сиракузи на Сицилији. Његово песништво обухвата теме од класичне старине до ратне трагике савременог човека. Био је антологичар италијанске поезије, оштар полемичар, преводилац са енглеског и класичних језика. Као професор на Конзерваторијуму у Риму, био је тумач и наше савремене поезије. Умро је у Напуљу, 14. јула 1968. године.

1914. - Завршена је Церска операција потпуном победом српске војске. То је била прва значајнија победа савезника над централним силама у Првом светском рату. Извојевале су је јединице Друге армије под командом Степе Степановића, који је за заслуге у бици на Церу добио чин војводе. Битка је почела 12. августа. Следећих дана су српски борци напали Другу аустроугарску армију између Крупња и Шапца, наневши јој тешке губитке. Аустроугарска команда је тада наредила опште повлачење својих јединица.

1920. - Allen Woodring освојио је златну олимпијску медаљу у трци на 200 метара, носећи позајмљене патике.

1940. - У Мексику је убијен Лав Троцки, руски револуционар, политичар и публицист. Он је био Стаљинов велики противник, залагао се за светску револуцију. После дуготрајне политичке борбе, протеран је из земље, а сматра се да је ликвидиран по Стаљиновом наређењу.

1968. - 650.000 трупа Варшавског пакта извршило је инвазију на Чешку, како би сломило "Прашко пролеће" - кратак период либерализације у овој тада комунистичкој земљи. Чеси су протестовали великим демонстрацијама и другим ненасилним тактикама, али то није било довољно да се супротставе совјетсикм тенковима.

1994. - Умро је српски филмски режисер и писац Александар Петровић, један од синеаста који су смелошћу третирања осетљивих тема и оригиналним остварењима прославили српски филм у свету. Седамдесетих година 20. века, с осталим ауторима филмског "црног таласа", подвргнут је снажном идеолошком притиску комунистичког режима Јосипа Броза. Дела: краткометражни филмови "Лет над мочваром", "Петар Добровић", "Путеви", играни филмови "Дани", "Двоје", "Три", "Скупљачи перја" (награда на Канском фестивалу), "Биће скоро пропаст света", "Маестро и Маргарита", "Групни портрет с дамом", "Сеобе", есеји "Нови филм".

1996. - У удесу транспортног авиона "Иљушин 76" руске компаније "Спер ерлајнс" близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опереме и система радио веза, кружио у ваздуху око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.