Danas je praznik Sveta tri jerarha. Reč je zapravo o svetiteljima Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom, iako svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednički praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Alekseja Komnena zbog čudne rasprave u narodu oko toga ko je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog čudesne rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice čak su se i različito nazivale: vasilijani, grigorijani i jovaniti. Promislom Božjim ovaj spor je rešen u korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom i sva trojica, javiše u snu episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su jedno u Boga i da među njima ne postoji ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je spor srećno rešen i određen je 30. januar (sada 12. februar) kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni narodi, a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik.

1709. - Aleksandar Selkirk, švedski moreplovac, prototip Robinsona Krusoa Danijela Defoa, spasen je posle četiri godine provedene na ostrvu Fernandez, gde je dospeo nakon brodoloma.

1809. - Rođen je Čarls Darvin, slavni engleski prirodnjak i fiziolog, tvorac materijalističke teorije koja razjašnjava proces nastanka živog sveta i posledice tog procesa. Od 1831. do 1836. učestvovao je u naučnoj ekspediciji broda „Bigl“ koju je opisao u knjizi „Put prirodnjaka oko sveta“. Putovanje je imalo presudan značaj za njegovo shvatanje o nestalnosti i promenljivosti organskog sveta. Glavna dela: „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja“ (1859), „Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima“, „Poreklo čoveka“.

1877. - Prva vest prenesena je telefonom iz Bostona u Salem.

1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu crtež je od pomoćne slikarske discipline razvio do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza – „Stari Pariz“ i „Iz naših krajeva“ – i tri albuma crteža olovkom – „Iz Južne Srbije“, „Predeli Šumadije i Južne Srbije“ i „Jugoslovenski predeli“.

1909. - Robert Foler oborio je svetski rekord u maratonu (2:46:52,6)

1912. - Kina prihvata Gregorijanski kalendar.

1924. - Premijera „Rapsodije u plavom“ Džordža Geršvina u Njujorku.

1942. - Prilikom bekstva iz koncentracionog logora u Crvenom krstu kraj Niša, u Drugom svetskom ratu su u obračunu s Nemcima poginula 42 logoraša, a 105 se dokopalo slobode. Nemci su u znak odmazde streljali 850 ljudi. Kroz logor je tokom rata prošlo oko 30.000 ljudi, a više od 10.000 streljano je na brdu Bubanj.

1947. - Ulovljena je morska riba teška 100,5 kg kod ostrva Galapagos.

1949. - U Beogradu je počela nastava na Akademiji za pozorišnu umetnost, osnovanoj 1948.

1967. - Kit Ričards i Mik Džeger uhapšeni su zbog droge.

1979. - Lansiran je Kosmos 1076, prvi ruski okeanografski satelit.

1998. - Intel je proizveo svoj prvi grafički čip i740