1521. - Posle tri meseca opsade, španske snage predvođene Kortezom ušle su u glavni grad države Asteka - Tenochtitlan.
1806. - U boju na uzvišici Mišar kod Šapca
gotovo desetostruko malobrojniji Srbi su u Prvom srpskom ustanku do
nogu potukli Turke. Bila je to odlučujuća bitka za ustanike, koji su
imali 5.000 pešaka, 2.000 konjanika i četiri topa, protiv turske vojske
od najmanje 40.000 pešaka, naoružanih i artiljerijom. Nastojeći da uguši
ustanak, Porta je uputila vojsku iz Bosne pod Sulejman-pašom
Skopljakom. Ustanički vođa Karađorđe Turke je dočekao na Mišaru, gde je
izgradio šanac, a konjica je ostala u šumi da udari u bok i pozadinu
neprijatelja. Prvi turski napad je odbijen, a zatim su stupili u dejstvo
konjica i ušančeni ustanici. Turci su se uz velike gubitke panično
povukli, pri čemu su se mnogi podavili u Savi, pokušavajući da se
prebace u Srem.
1899. - U Londonu je rođen reditelj Alfred
Hičkok. Jedan je od majstora filmske montaže i ambijenta, naročito
poznat po režiji filmova kriminalne sadržine. Iako nikad nije dobio
Oskara za režiju, dobitnik je prestižne nagrade "Irving Thalberg" 1967.
godine. Godine 1980, engleska kraljica Elizabeta proglasila ga je
vitezom, a nekoliko meseci potom preminuo je, ostavivši iza sebe preko
60 filmova. Najznačajnija dela: "Čovek koji je mnogo znao", "Rebeka",
"Prozor u dvorištu", "Pozovi M radi ubistva", "Ptice", "Psiho", "Nevolje
sa Harijem"...
1907. - Izašao je prvi taksi na ulice Njujorka.
1923. - Mustafa Kemal Ataturk izabran je
za prvog predsednika Turske. Izvršio je progresivne reforme države koje
su iz korena izmenile lik zemlje - proklamovana je jednakost svih
građana, izvršena agrarna reforma, ukinut halifat, doneti savremni
zakoni, izvršena reforma jezika i pravopisa, zabranjeno nošenje fesa...
Reforme su nailazile na otpor, ali ga je on energično gušio. Njegova
spoljna politika podrazumeva prijateljske odnose sa susedima (Balkanski
savez od 1934. uglavnom je njegovo delo) i čuvanje nezavisnosti Turske.
1926. - Rođen je Fidel Kastro, kubanski
državnik i advokat. Kada se Batista 1952. proglasio za diktatora, Kastro
je 26. jula 1953. godine digao ustanak u provinciji Orijente. Uhapšen
je i osuđen na 15 godina robije, ali je pomilovan 1955. godine. Osniva
"Pokret 26. jula" za borbu za politička i socijalna prava kubanskog
naroda, a decembra 1956. iskrcava se sa pristalicama na Kubu u
provinciji Orijente, organizuje ustanak protiv Batistinih snaga u
planini Sijera Madre. Pokret se omasovio na celoj Kubi i vodio borbu
protiv Batistinih snaga do pobede. Usled beznadežne situacije, Batista
je pobegao iz Kube, a 1. januara 1959. Kastro je preuzeo vlast na celoj
teritoriji. Od 1959. je predsednik vlade i generalni sekretar Ujedinjene
partije socijalističke revolucije. Kastrova Kuba je prva komunistička
zemlja u zapadnoj hemisferi.
1944. - Američki mikrobiolog Selman
Vaksman otkrio je streptomicin, lek koji će doprineti uspešnom lečenju
tuberkoloze. Vaksman je uspeo da izoluje kulturu plesni - streptomices
griseus - iz koje je dobio streptomicin. Dve godine kasnije, počela je
industrijska proizvodnja ovog antibiotika koji je spasao život milionima
ljudi širom sveta. Za svoj pronalazak Vaksman je dobio Nobelovu nagradu
1952. godine.
|
