1371. - U bici na desnoj obali reke Marice kod
Černomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja
Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli, čime je propao
pokušaj zaustavljanja prodora Osmanlija na Balkan. Turci su pod komandom
rumelijskog beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili ulogorenu srpsku
vojsku (između 10.000 i 15.000 ljudi) i potpuno je razbili. Posledice su
bile pogubne - već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i srpsku
Makedoniju i potom postepeno pokoravali samostalne hrišćanske državice.
1580. - Engleski morepolovac Frensis Drejk
vratio se u Plimut u Engleskoj, nakon što je oplovio celu zemlju. On je
ujedno i prvi Englez koji je to učinio.
1826. - Rođen je srpski pisac Ljubomir
Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih
književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su
putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja
Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u
ljudski progres. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke",
"Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".
1860. - Umro je srpski knez Miloš
Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i
od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se
i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti
ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u
Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli
Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto
koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao
sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830,
kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost
kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot,
bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od
ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom
Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav, kojem su se
usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo.
Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na
presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.
1893. - Rođen je srpski pisac Miloš
Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći "mađioničar reči" u
srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao
na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a
od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao
Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u
otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi
1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu tragičnim
rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je velika
istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela: romani
"Dnevnik o Čarnojeviću", "Roman o Londonu", "Kap španske krvi", "Kod
Hiperborejca", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela
"Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi
"Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na
Jadranu", "Boka Kotorska". Po dolasku u Beograd, objavio je poslednje
delo - "Embahade".
1898. - Rođen je Džordž Geršvin, američki
kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao je opere,
simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke komedije...
Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i filmsku
muziku. Dela: opera "Porgi i Bes", simfonijska poema "Amerikanac u
Parizu", "Rapsodija u plavom"...
1902. - Rođen je srpski slikar i likovni
kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju
umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor
Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne
knjige.
1907. - Novi Zeland je postao dominion.
1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu -
dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike
municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.
1960. - Kubanski predsednik Fidel Kastro održao je najduži govor u istoriji UN. Govor je trajao čak 4 časa i 29 minuta.
1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.
