Dogodilo se na današnji dan - 9. oktobar
1547. - Rođen je slavni španski književnik
Migel de Servantes. Bio je najpre pomorac i sekretar rimskog kardinala
Akvivija, a potom i vojnik. Njegov književni rad veoma je bogat i
raznovrstan. Prva dela, roman "Galatea" i nekoliko pesama i pozorišnih
komada, doživela su osrednji uspeh, da bi kasnije objavio svoje najbolje
delo, "Don Kihot", roman koji najvernije oslikava njegovu umetničku
genijalnost u opisivanju, pripovedanju, dijalogu i nenadmašnom, duboko
ljudskom humoru. Posle "Don Kihota", najbolja dela su mu: "Uzorne
pripovetke", "Blaženi raspusnik", "Pedro de Urdemalos"...
1854. - Rođen je srpski fizičar i
pronalazač Mihailo Pupin, čije je najveće otkriće, samoindukcioni
kalemovi ("Pupinovi kalemovi"), omogućilo prenos telefonskih razgovora
na veliku daljinu. Iz rodnog Idvora u Banatu je 1874, posle školovanja u
Pančevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u
Njujorku na kojem je kasnije bio profesor teorijske fizike i 40 godina
predsednik Instituta radio-inženjera. Prvi od njegovih mnogobrojnih
pronalazaka bio je električni rezonator, pomoću kojeg provodnik
omogućava istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama.
Otkrio je i sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske
detektore i napisao univerziteski udžbenik termodinamike. Za naučni rad
dobio je 1920. Edisonovu medalju, a za autobiografsku knjigu "Immigrant
to Inventor", kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka do
naučenjaka", Pulicerovu nagradu 1924. Njegovo ime nose fizičke
laboratorije Kolumbija univerziteta.
1857. - Rođen je srpski pisac iz
Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski pisac s veoma živim osećanjem za scenu.
Dela: drame "Dubrovačka trilogija", "Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića",
"Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo vaskrsenje", "Imeratrix",
"Maškerate ispod kuplja".
1892. - Rođen je srpski pisac Ivo Andrić,
dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961, član Srpske akademije
nauka i umetnosti, briljantan stilista. Studirao je književnost i
istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u Gracu
1924. godine delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske
vladavine". U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran, a između dva
svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao
pesme ("Nemiri", "Lirika"). Pripovedač snažne imaginacije i izuzetan
poznavalac Bosne, njenih ljudi i suštine dominantnih religija, odlikovao
se vanrednom čistotom jezika i brušenim stilom, prefinjenim psihološkim
analizama, dubokim poniranjem u probleme egzistencije i umećem da
magijom reči dočara ljudsku i društvenu panoramu minulih vekova.
Koristeći narodna predanja, legende, istorijsku faktografiju, bogatstvo
mašte i osećanja sveta, podigao je monumentalnu književnu građevinu.
Dela: romani "Na Drini ćuprija", "Travnička hornika", "Gospođica",
"Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen), zbirke pripovedaka
"Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca",
"Kuća na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna
proza "Znakovi pored puta", "Ex ponto", "Eseji, kritike, članci I i II",
"Sveske".
1915. - Nemačke i austrougarske trupe su,
posle ogorčenog otpora brojčano slabije srpske vojske, uz to neuporedivo
slabije opremljene, posebno artiljerijom, okupirale Beograd u Prvom
svetskom ratu.
1934. - Ubijen je jugoslovenski kralj
Aleksandar I Karađorđević, "kralj Ujedinitelj", prva žrtva fašizma,
kojem je - u planovima za razbijanje Jugoslavije - smetala njegova jaka
ličnost. Atentat u Marseju, u kojem je ubijen i šef francuske
diplomatije Žan Luj Bartu, organizovale su hrvatske ustaše i italijanski
fašisti, a pasoš nađen kod ubice izdat je u Zagrebu na ime Petra
Kelemana. Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj
akademiji Sen-Sir, govorio je tečno francuski i ruski. Postao je
prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. Srbijom
je kao regent vladao u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na čelu
Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u
kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i
Slovenaca 6. novembra 1921.
1940. - Nacisti su bombardovali katedralu sv. Pavla u Londonu. Ova katedrala iz 17. veka više puta je pretrpela značajna oštećenja.
1946. - Prodato je prvo električno ćebe. Cena mu je bila 39.50 $.
1965. - Singl Bitlsa "Yesterday" dolazi na prvo mesto top-lista i tu se zadržava naredne četiri nedelje.
1974. - Umro je nemački biznismen Oskar
Šindler, zaslužan za spasavanje preko 1.200 Jevreja od holokausta. Iako
član nacističke partije, rukovodio je fabrikom emajla u Krakovu za vreme
nemačke okupacije Poljske u kojoj je zapošljavao Jevreje koji su živeli
u getu. Kada je geto likvidiran, on je ubedio naciste da dozvole da se
njegovi radnici prebace u obližnji radni kamp Plaszow, spasavajući ih
tako deportacije u logore smrti. Godine 1944. svi Jevreji u Plaszow-u
poslati su u Aušvic, ali je Šindler uz veliki rizik po sebe, podmitio
zvaničnike da poštede njegove radnike i da premesti fabriku na neku
bezbedniju lokaciju u okupiranoj Čehoslovačkoj. Do kraja rata, on je
ostao bez novca, ali je spasao 1.200 ljudi. Godine 1962. proglašen je
pravednim hrišćaninom od strane Yad Vashem-a, izraelske agencije za
spomen na holokaust. Prema želji, sahranjen je u Izraelu, na katoličkom
groblju na planini Zion.
2000. - Evropska unija ukinula je
sankcije na vazdušni saobraćaj JAT-u, Savet bezbednosti OUN ukinuo je
sankcije prema SRJ, a američka administracija odobrila je JAT-u letenje
u Severnu Ameriku.
|
