1585. - Rođen je Arman Žan di Plesi Rišelje, francuski državnik, kardinal i prvi ministar Luja XIII. Od 1624. do 1642. suzbijao je zavere plemstva i učvršćivao kraljevski apsolutizam. Ugušio je ustanak hugenota i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu (Aleski edikt 1629. godine); ugušio je niz zavera u zemlji; pomagao je razvitak trgovine i manufaktura u duhu merkantilizma; uveo je Francusku u 30-godišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva; nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u Severnoj Africi i Severnoj Americi. Osnovao je Francusku akademiju 1635. godine.

1772. - Rođen je srpski pisac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta. Gimnaziju je učio u Kaloči i Segedinu, licej i prava u Požunu (Bratislava), a dosta je putovao učeći strane jezike. Prva "teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. godine. U Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti 1847. i kao "knjaževsko-serbskog teatra direktor"; osnovao je 1834. i 1836. prve pozorišne trupe u Kragujevcu i Beogradu. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića. Napisao je "Putešestvija" i 21 dramsko delo, uključujući "Kreštalicu", "Fernanda i Jariku" i "Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele".

1828. - Rođen je Lav Nikolajevič Tolstoj, romansijer, pripovedač, autor brojnih religioznih, filozofskih, etičkih i estetičkih studija, velikan ruske i evropske realističke književnosti, umetnik kog Gorki i Čehov vide kao gorostasa, titana koji zemljom tumara sa antičkom veličanstvenošću, jedan od onih retkih književnih genija čija se dela čitaju u više navrata i svaki put sa novim otkrićem i saznanjima. Po poreklu plemić, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i teškim uslovima carskog samodržavlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada živeo. Učestvovao je u Krimskom ratu kao mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao se na imanje Jasnu Poljanu, gde je živeo sve do svoje 82. godine, kada je napustio porodicu i kuću i umro na železničkoj stanici Astapovo, odbivši da se pomiri sa Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala. U obimnom i raznovrsnom stvaralaštvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno rečeno, uočiti tri faze: "pripovedačka", koja traje do šezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim pripovedaka, pisac započinje i pisanje "Rata i mira", "romansijerska", u sedamdesetim godinama 19. veka, u kojoj je okončan rad na romanu "Rat i mir" i napisana "Ana Karenjina", i "propovednička", pozna faza, u osamdesetim godinama 19. veka i početkom devedesetih, obeležena prevashodno piščevim duhovnim radom, ali i izuzetnim književnim ostvarenjima ("Vaskresenje", "Smrt Ivana Iljiča", "Krojcerova sonata", "Đavo", "Otac Sergije", "Posle bala", drame "Živi leš", "Carstvo mraka"...). Za Tolstojevo delo u celini karakteristična je složenost tematike i značenja (stoga se u njegovim romanima osnovna priča ne može parafrazirati, jer oni nemaju samo jedan, površinski sloj, niti jedinstvenu fabulu), kao i prisustvo brojnih paralelizama i kontrasta na različitim nivoima (na nivou likova, tematskih aspekata...). Složenost strukture Tolstojevih romana oličena je u lajtmotivskom ponavljanju realističkih pojedinosti, koje već u ranim pripovetkama dobijaju tematski značaj, postajući vezivno tkivo kompozicije, slika i vraćanju na njih u novom kontekstu i sa drugačijim značenjem. Umetničko jedinstvo svojih dela Tolstoj, dakle, ne gradi putem jedinstva radnje, tj. zapleta, već putem paralelizama, kontrasta i tematski povezanih detalja. Tako Tolstoj i na delu, čini se, pokazuje jednu od ključnih ideja svoje poetike - da je suština umetnosti u "beskrajnom lavirintu spojeva". Kao pisac, posedovao je ogromnu originalnu stvaralačku snagu, a odlikuju ga izvandredna jednostavnost izraza i jasnoća raelističkog kazivanja. Izvršio je veliki uticaj na rusku i svetsku književost uopšte. Dela: romani "Rat i mir", "Ana Karenjina", "Vaskrsenje"; pripovetke "Otac Sergije", "Kozaci", "Sevastopoljske priče"; drame "Živi leš", "Carstvo mraka"...

1867. - Luksemburg je dobio nezavisnost.

1911. - U Britaniji je počela je sa radom avio-pošta.

1944. - Bugarska je oslobođena nacističke vlasti.

1956. - Elvis Pristli se prvi put pojavio na televiziji u šouu Eda Salivana.

1968. - Prvi put je teniski turnir US Open održan na otvorenom.

1971. - Džon Lenon je izdao album "Imagine".

1976. - Umro je Mao Ce Tung, kineski političar i državnik, predsednik Komunističke partije Kine 1949-1976.

1987. - Košarkaš Lari Berd (Larry Bird), uradio je seriju slobodnih bacanja sa 59 koševa u nizu.