Običan, deblje rezan, sa raznim ukusima, umočen u sos ili rebrast, čips je omiljena grickalica u najrazličitijim oblicima. I dok stručnjaci upozoravaju da se krompir pripremljen na ovaj način nikako ne preporučuje, mnogi teško mogu zamisliti odlazak u bioskop ili gledanje omiljenog televizijskog programa bez čipsa. A evo kako je sve počelo...

Davne 1853. godine, kuvar restorana u Saratoga Springsu u Americi, Džordž Krum dobio je pritužbe mušterije da je krompir koji je poslužen previše debeo. Džordž je zatim isekao tanje kolutove krompira, ali mušterija ni tada nije bila zadovoljna. Strpljiv kuvar je isekao krompir najtanje što je mogao, ispržio ga u dubokom ulju i poslužio mušteriji. Ovaj krompir nije mogao da se jede viljuškom, već samo prstima, a na iznenađenje kuvara, mušterija je bila oduševljena novim specijalitetom.

Ovi krompiri su dobili naziv Saratoga Čips i uskoro su počeli da se pakuju i prodaju i van restorana.

Kada je Laura Skader 1926. godine osmislila kesicu za čips koja je omogućila da proizvod duže ostane svež i hrskav, ova grickalica je postala još popularnija.