Naučnici
su otkrili kamenje koje verovatno sadrži fosilne ostatke iz ranog
perioda razvoja Marsa. Tragovi su pronađeni u stenama područja poznatog
kao Nili Fose (Nili Fosae) koje je trebalo da bude mesto sletanja misije
„Naučne laboratorije za Mars” (Mars Science Laboratory-MSL) 2012.
godine.
Novim
istraživanje tim pod vođstvom Edrijena Brauna iz Instituta za potragu
za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) utvrdio je da je Nili Fose gotovo
identična kopija područja u Australiji u kojem su pronađeni neki od
najranijih dokaza o postojanju života na Zemlji.
Prema
izveštaju objavljenom u časopisu „Naučni spisi o Zemlji i planetama”
(Earth and Planetary Science Letters), stručnjaci smatraju da su se isti
hidrotermalni procesi koji su tragove života očuvali na Zemlji odvijali
i na Crvenoj planeti.
Kada su 2008. godine u tim stenama prvi
put otkriveni karbonati, rezultati su izazvali oduševljenje naučne
zajednice jer se za njima dugo tragalo kao za konačnom potvrdom da je na
Marsu postojao život. Karbonatni minerali najčešće se talože u morima
kao ostaci ljuštura morskih organizama. Ostaci živih organizama obično
se pretvaraju u njih ako se ne pretvore u naftu. Nalaze se i u
evaporitnim stenama i krševitim predelima.
U novoj studiji
naučnici su detaljno istražili karbonate na Marsu. Braunov tim je pomoću
instrumenta zvanog Krism na NASA-inom Rekonesens Orbiteru analizirao
stene infracrvenim svetlom. Nakon toga istom je tehnikom snimio kamenje
na severozapadu Australije, u području poznatom kao Pilbara.
„Pilbara je deo Zemlje koji je uspeo da ostane na površini oko 3,5
milijardi godina, gotovo tri četvrtine njene istorije.Ono predstavlja
maleni prozor u zbivanja na našoj planeti u ranim stadijumima.
”Naučnici smatraju da su karakteristične oznake stena Pilbare koje se
nazivaju stomatoliti nastale spajanjem cijanobakterija s mikročesticama
prašine i peska.
„Ova obeležja stvorio je život. Možemo sa
sigurnošću reći da ih je mogao stvoriti samo život, a ne geološki
procesi”, objasnio je dr Braun. „Ako je bilo dovoljno živih organizama
da nastanu ovi slojevi, neke vrste korala ili nastambi mikroba, moguće
je da su se tamo odvijali isti fizički procesi kao na Zemlji.” U istom
području otkriveni su i tragovi metana koji je na Zemlji takođe čest
znak delovanja živih organizama.
Dr Braun i mnogi drugi
naučnici želeli su da upravo Nili Fose bude mesto sletanja NASA-ine
misije koja bi trebalo da bude lansirana 2011. godine, međutim, ideja je
u junu ove godine odbačena jer se lokacija pokazala previše opasnom.
„Letelicom se upravlja na daljinu, bez pilota i sve zavisi od robota.
To je vrlo opasno. Stoga je za istraživanje potrebno imati 20-ak
kilometara ravnog terena, a Nili Fose je, nažalost, prilično neravno
kamenito područje. MSL će posetiti neka druga zanimljiva područja,
međutim, to je mesto na kojem bi trebalo tražiti život na Marsu”, rekao
je Braun.
MSL će biti poslednja letačka misija koja će
istraživati površinu susedne planete do 2018. jer je finansiranje takvih
letova izuzetno skupo.
