Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovaće ceremoniji polaganja venaca na spomeniku Neznanog junaka na Avali i dodeliti odlikovanja. Premijer Aleksandar Vučić položio je lovorov venac na spomenik Dimitriju Davidoviću, tvorcu Sretenjskog ustava, na Zemunskom keju.
"Ne postoji veća vrednost ni radost od borbe za modernu i ispešnu Srbiju. Ponosan sam na činjenicu što možemo bar malo da učinimo za našu zemlju da bude još bolja i da pokažemo da smo naučili nešto od naših slavnih predaka", rekao je premijer Vučić.
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković će položiti venac na sarkofag vožda Karađorđa u crkvi svetog Đorđa na Oplencu. Ceremonija polaganja venca biće obavljena uz najviše državne i vojne počasti koje će, tom prilikom, odati počasna jedinica Garde Vojske Srbije i Reprezentativni orkestar Garde Vojske Srbije.
Posetioci imaju priliku besplatno da posete aktuelne izložbe Istorijskog muzeja Srbije na Trgu Nikole Pašića i u Konaku kneza Miloša u Topčideru. Na Trgu Nikole Pašića posetioci imaju priliku da vide postavku "Srbija 1914" i njenu tematsku ekstenziju izložbe "Žensko lice Velikog rata".
Sretenje, Dan državnosti Srbije, ove godine će se praznovati tri dana s obzirom na to da 15. februar pada u nedelju, pa će neradni dani biti ponedeljak i utorak.
Karađorđev ustanak 1804. godine
Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.
Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović.
Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.
Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Prvi Ustav Kneževine Srbije
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, a koji je bio ustrojen po uzoru na francuski i belgijski.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.
Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.
Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.
